Biljka
Kostus je višegodišnja zeljasta biljka, uspravna i visoka od 1 do 3 m, iz porodice Asteraceae. Krunica je tamno ljubičastopurpurna i cevasta. Cveta i donosi plod od jula do oktobra. Raste na kamenitim padinama i mnogo se gaji, na nadmorskim visinama od 2.100 do 4.500 m. Naziv Dolomiaea costus potiče iz 2020. godine, a ranije se biljka zvala Saussurea costus. Za istu biljku korišćeni su i nazivi Aucklandia costus, Aucklandia lappa, Saussurea lappa, Aplotaxis lappa i Theodorea costus. To je čkalj poreklom iz Južne Azije i Kine. Zabeležen je u Indiji i Pakistanu, a u Kini kao gajena biljka. Herbarski primerci potiču iz Himačal Pradeša, Kašmira i Utarakanda. Stabljika je nerazgranata, u gornjem delu dlakava, debela od 0,8 do 2 cm. Prizemni listovi su opnasti, veličine 10 do 12 × 7 do 9 cm i nepravilno nazubljeni, na krilatim drškama dugim od 4 do 30 cm. Cvetne glavice su duge od 2,5 do 3,5 cm, pojedinačne ili u grupama od 3 do 5, obično na vrhu stabljike, sa purpurnim listićima omotača. Krunica je duga od 1,5 do 1,8 cm. Plod je savijena smeđa cipsela duga od 0,6 do 1 cm, sa smeđim perastim papusom na vrhu.
Koren i njegova upotreba
Koren se naziva i latinskim imenom radix aucklandiae. Prodaje se kao eterično ulje, mleveni prah ili osušeni štapić. Štapići tamjana prave se tako što se koren samelje u prah, pa se od praha oblikuje štapić. Osušeni štapići obično se seku na tanke kriške, koje se pale u svetilištima ili dodaju vrućim kupkama kao tonik. Ovu biljku su naročito jeli rišiji, hinduistički mistici Kašmira. Koren je deo biljke koji se koristi u medicinske ili homeopatske svrhe. Biljka se gaji uglavnom zbog korena, a najveći deo se izvozi u Kinu i Japan. Velika nadmorska visina pogoduje klijanju semena i opstanku biljke, pa ona dobro uspeva u planinskom području Himalaja.
Eterično ulje
Eterično ulje korena je svetložute do smeđkaste boje i donekle podseća na ulje korena irisa. Suv koren i ulje postali su važan lek na međunarodnom tržištu. U jednoj analizi eterično ulje korena sadržalo je oko 80 odsto seskviterpenoida i 14 odsto monoterpenoida. Glavni sastojci bili su dehidrokostus lakton (46 odsto) i kostunolid (10 odsto). Ekstrakt korena ispitan u drugoj studiji dao je 22,5 odsto dehidrokostus laktona, a površina pika kostunolida iznosila je 5,38 odsto.
Hemija
Glavni sastojci biljke su isparljiva jedinjenja kao što su kostunolid, dehidrokostus lakton i cinaropikrin. Formula kostunolida je C₁₅H₂₀O₂, dehidrokostus laktona C₁₅H₁₈O₂, a cinaropikrina C₁₉H₂₂O₆. Kostunolid je seskviterpenski lakton koji se javlja u prirodi, a prvi put je izolovan iz korena vrste Saussurea costus 1960. godine. Njegov CAS broj je 553-21-9, a molarna masa 232,323 g/mol. Biljka je identifikovana i kao izvor inulina. Iz biljke su opisana i druga jedinjenja, među njima Saussure aldehid, rejnozin, santamarin i (+)-germakren A. Biljka sadrži i seskviterpenske laktone koji deluju protiv tripanozoma. Kostunolidu, dehidrokostus laktonu i cinaropikrinu pripisuju se antioksidativna, antimikrobna, antiinflamatorna, antidijabetička, antiulkusna, antikancerogena i hepatoprotektivna svojstva. Kostunolida ima i u zelenoj salati i cikoriji.
Seskviterpenski laktoni
Seskviterpenski laktoni su grupa seskviterpenoida sa laktonskim prstenom. Najčešće ih ima u biljkama iz porodice Asteraceae. Mogu da izazovu alergiju, a stoku na ispaši mogu da otruju. To su bezbojne lipofilne čvrste supstance. Glavne grupe su germakranolidi, heliangolidi, gvajanolidi, pseudogvajanolidi, hipokretenolidi i eudezmanolidi.
Gajenje i medicina
Rod Saussurea raste divlje na visinama od 2.000 do 3.500 m u subalpskom pojasu severozapadnih Himalaja. U indijskoj medicini koren se koristi protiv astme, kašlja, kolere, hroničnih kožnih bolesti i reumatizma. Poljoprivrednici u dolini Lahaul počeli su da gaje biljku u velikim razmerama u prvim godinama posle 1900, ali su je kasnije zamenili graškom i krompirom zbog dugog ciklusa gajenja i manjeg prinosa. Poljski ogled u toj dolini pokazao je da je najpogodnija kombinacija đubriva 90 kg azota, 40 kg fosfora i 20 kg kalijuma po hektaru.
Zaštita i trgovina
Biljka je prekomerno sakupljana. Na Crvenoj listi ugroženih taksona IUCN procenjena je kao krajnje ugrožena. Jedna je od najugroženijih lekovitih biljaka kašmirskih Himalaja. Ugrožavaju je neregulisano sakupljanje, prekomerna eksploatacija, ilegalna trgovina i gubitak staništa. Na radionici održanoj u Laknauu biljka je procenjena kao krajnje ugrožena na nacionalnom nivou u Indiji, uz pad populacije od 70 odsto u poslednjih 10 godina. Na njen opstanak snažno utiče i nekontrolisana ispaša jakova. Prema podacima CITES o trgovini, glavni izvoznici su Kina i Indija, a Hongkong je poznat kao reizvoznik. Ekstrakt se u tradicionalnoj medicini koristio za lečenje raznih tegoba. Staništa i dalje nestaju zbog izgradnje puteva i vojnih objekata u mnogim područjima gajenja. Gajenje ograničavaju i rekreativne aktivnosti i urbanizacija. Druga radionica, posvećena severnoj Indiji, procenila je biljku kao krajnje ugroženu u Džamuu i Kašmiru. Glavni kupci korena su velike i male farmaceutske kompanije, a na indijskim tržištima po porudžbini mogu da se kupe veoma velike količine. Za vrstom vlada velika potražnja zbog bioaktivnih jedinjenja kao što su kostunolid i cinaropikrin. Prekomerno se bere zbog aromatičnog korena. U jednom terenskom istraživanju pronađena je samo jedna divlja populacija, kod Lahaula i Spitija u Himačal Pradešu, dok je gajena vrsta pronađena na raznim lokacijama.
