Bakhur

U većini arapskih zemalja tamjan se pali u obliku mirisnih komadića ili blokova koji se zovu bakhur. Reč mabkhara izvedena je od reči bakhur, tamjana koji se pali u samoj mabkhari. Ideja mabkhare potiče sa Arabijskog poluostrva i postoji još od predislamskog doba, iako se tada nije zvala kao danas.

Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.

Paljenje

Tamjan za posredno sagorevanje ne sadrži zapaljive sastojke, pa mu je potreban poseban izvor toplote. Toplotu tradicionalno daju drveni ugalj ili užareni žar. Bakhur se obično pali u mabkhari, kadionici. Mabkhare se najčešće koriste da bi dale bogat, mirisan dim koji namiriše prostor i ukloni neprijatne mirise. Tipična mabkhara ima kvadratno postolje sa stranicama nagnutim ka unutra, na kome stoji kvadratna posuda sa stranicama nagnutim ka spolja. I tradicionalne i savremene mabkhare mogu biti visoke od nekoliko centimetara do metra i više.

Upotreba i običaji

Tamjan se pali u posebnim prilikama, kao što su venčanja, zatim petkom ili jednostavno da se namiriše kuća. U mnogim arapskim zemljama običaj je da se bakhur, u znak gostoprimstva, pronosi među gostima u medžlisu. Mabkhare se često koriste u džamijama i drugim islamskim verskim ustanovama. U islamskim kulturama upotreba ouda kao bakhura duboko je ukorenjena u društvene običaje, pa i u mirisanje doma.

Sastojci

Agarovo drvo, koje se najčešće zove oud, mirisno je, tamno i smolasto drvo od kog se prave tamjan, parfemi i male rezbarije. Ulje ouda može se dobiti iz agarovog drveta destilacijom vodenom parom: iz 70 kg drveta ukupno se ne dobije više od 20 ml ulja. Benzoin je balzamska smola koja se dobija iz kore nekoliko vrsta drveća iz roda Styrax. Koristi se u izradi bakhura. Miris sijamskog benzoina opisuje se kao sladak, vanilast, balzamski, drvenast i puderast.