Agarovo drvo (oud)

Aquilaria je rod drveća iz porodice Thymelaeaceae, poznatog i kao drvo aloje. Drveće roda Aquilaria naraste 6 do 20 m (20 do 66 stopa). Aquilaria malaccensis je glavni izvor agarovog drveta. Druge dve vrste ovog roda koje se najčešće eksploatišu su Aquilaria crassna i Aquilaria sinensis. Neke vrste roda Aquilaria stvaraju agarovo drvo kada ih ošteti fizička sila, napadnu insekti ili zaraze bakterije ili gljive.

Drvo može da zarazi plesan, a ono se brani tako što stvara zaštitnu materiju koja prikriva oštećenja ili infekciju. Kod vrste Aquilaria malaccensis smola nastaje kao odgovor na infekciju parazitskom plesni Phaeoacremonium parasitica, ranije Phialophora parasitica. Nezahvaćeno drvo je razmerno svetle boje. Smola znatno povećava masu i gustinu zahvaćenog drveta, a boja mu se menja od bledobež do žute, narandžaste, crvene, tamnobraon ili crne.

Sastav ulja agarovog drveta izuzetno je složen: identifikovano je više od 150 hemijskih jedinjenja. Najmanje 70 su terpenoidi, u obliku seskviterpena i hromona, a monoterpeni uopšte nisu pronađeni. Druge česte klase jedinjenja su agarofurani, kadinani, eudezmani, valenkani i eremofilani, gvajani, prezizani i vetispirani. Derivati jedinjenja 2-(2-Phenylethyl)chromone i seskviterpeni su dva preovlađujuća sastojka agarovog drveta. Tačan odnos ovih sastojaka zavisi od starosti i vrste drveta i od pojedinosti postupka dobijanja ulja. Mirisne osobine agarovog drveta zavise od vrste, geografskog porekla, toga da li drvo potiče od grane, stabla ili korena, vremena proteklog od infekcije i načina sakupljanja i prerade.

Jedan od glavnih razloga što je agarovo drvo razmerno retko i skupo jeste iscrpljivanje divljih izvora. Aquilaria malaccensis je na Dodatku II konvencije CITES od 1995. godine, a 2004. godine uvršćene su i sve vrste rodova Aquilaria i Gyrinops koje daju agarovo drvo. Više zemalja i dalje ima rezerve prema uvrštavanju svih vrsta roda Aquilaria iz 2004. godine. Aquilaria malaccensis je u divljini na ivici izumiranja, a na Crvenoj listi IUCN danas se vodi kao krajnje ugrožena vrsta. Plantaže agarovog drveta podignute su u više zemalja, na primer u Indiji, Bangladešu i Butanu, a u Maleziju i Šri Lanku ono je ponovo uvedeno kao komercijalna plantažna kultura.

Agarovo drvo se na svetskom tržištu koristi za tamjan, parfeme, tradicionalnu medicinu i druge proizvode. Vekovima se pali kao tamjan u budističkim, hinduističkim i islamskim obredima. Pre više od 3.000 godina stari Egipćani su tamjan od agarovog drveta koristili u pogrebnim obredima. Kao mirisni proizvod opisano je već 1400. godine pre nove ere, u indijskim Vedama.

Za dalje čitanje. Agarovo drvo: stablo od 100.000 $ po kilogramu, krivolovom dovedeno do istrebljenja, opširno istraživanje o lancu snabdevanja, propisima CITES i ekonomiji plantaža ouda. Pogledajte parfeme kuće PREMIEREPEAU.

Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.