Mastilo (sepija, mastilo sipe) je morska i mineralna nota koja se retko koristi u finoj parfimeriji, a u središtu je parfema Albâtre Sépia kuće PREMIEREPEAU, uz italijanski beli tartuf i tonku.
Šiške su izvor tanina za proizvodnju gvozdeno-galnog mastila. Tanini spadaju u grupu molekula poznatih kao polifenoli i mogu se dobiti iz različitih delova biljaka, kao što su listovi, mahune, plodovi i šiške. Hrastova jabuka, odnosno hrastova šiška, velika je i okrugla izraslina koja pomalo podseća na jabuku i često se nalazi na mnogim vrstama hrasta. Hrastove jabuke nastaju od hemikalija koje ubrizgavaju larve određenih vrsta osa šiškarica iz porodice Cynipidae. Odrasla ženka polaže po jedno jaje u lisne pupoljke u razvoju, a larve se hrane tkivom šiške koja tada nastaje. Prečnik hrastovih jabuka je od 2 do 4 centimetra. Quercus infectoria, alepski hrast, vrsta je hrasta koja stvara šiške, a one se u Aziji vekovima koriste kao lek i za omekšavanje kože u kožarstvu. Od njegovih šiški pravi se crna boja i mastilo. Šiške vrste Quercus infectoria sadrže približno 50 do 70 odsto tanina i po 2 do 4 odsto galne i elaginske kiseline. Taninska kiselina dobijena iz ovih šiški zove se alepski tanin, a koriste je i neka mastila.
Kada se tanin pomeša sa sulfatom gvožđa, nastaje kompleks ferotanata rastvorljiv u vodi. Na vazduhu on prelazi u feritanat, tamniji pigment koji nije rastvorljiv u vodi. Tamni zato što kiseonik iz vazduha oksiduje jone gvožđa iz dvovalentnog u trovalentno stanje. Gvozdeno-galno mastilo je kiselo i vremenom može da progrize podlogu na kojoj se nalazi. Tragovi napisani njime nisu mogli da se uklone trljanjem ni pranjem, već samo struganjem tankog sloja podloge. Savremena gvozdeno-galna mastila i danas se koriste u nalivperima kada je potrebna trajnost. Galna kiselina je trihidroksibenzoeva kiselina koja se nalazi u šiškama, sumaku, hamamelisu, listovima čaja, kori hrasta i drugim biljkama. Ime je dobila po hrastovim šiškama, od kojih se nekada pravila taninska kiselina.
Reakcija tanina iz šiški i gvožđa daje kompleks od koga mastilo dobija boju, a gumiarabika zgušnjava mastilo i pomaže mu da se veže za podlogu. Dobro pripremljeno mastilo postepeno je tamnelo do intenzivne ljubičastocrne boje. Pošto je rastvorljivo, mastilo prodire u površinu papira, pa ga je teško izbrisati. Joni trovalentnog gvožđa zatim reaguju sa taninskom kiselinom ili jedinjenjem nastalim od nje, verovatno galnom kiselinom ili pirogalolom, i grade polimerno metaloorgansko jedinjenje. Tečno mastilo mora da se čuva u dobro zatvorenoj posudi, jer ga kiseonik iz vazduha zatamnjuje, a posle izvesnog vremena često postane neupotrebljivo. Na papiru sa relativno mnogo ostataka sredstva za beljenje tamnjenje napreduje brže i vidljivije. U zavisnosti od podloge, mastilo može da ostavi ružne senke teksta na licu podloge. Rupe koje može da progrize nastaju brže pri visokoj temperaturi i vlažnosti. Neki rukopisi pisani ovim mastilom, kao što je rukopis Book of Magical Charms, preživeli su stotine godina bez oštećenja papira.
Standardna formula mastila vlade Sjedinjenih Država iz 1935. predviđa, na 1000 cm³ destilovane vode, 11,7 g taninske kiseline, 3,8 g galne kiseline i 15 g gvožđe(II)-sulfata, uz hlorovodoničnu kiselinu protiv taloga, fenol kao konzervans i anilinsko bojilo kinesko plavo, rastvorljivo u vodi. U Indiji standard IS 220 (1988) propisuje zahteve i metode ispitivanja za fero-galo-tanatna mastila za nalivpera sa najmanje 0,1 odsto gvožđa.
Ugljenična mastila obično su se pravila od lampine čađi ili gareži i veziva kao što su gumiarabika ili životinjsko tutkalo. Čestice ugljenika ne blede s vremenom, čak ni kada se izbeljuju ili su izložene suncu. Ugljenično mastilo ne oštećuje papir. Tuš u štapiću pravi se uglavnom od čađi i životinjskog tutkala, a ponekad mu se dodaju tamjan ili lekoviti mirisi. Čađ za tuš u štapiću dobija se sagorevanjem ulja, kao što je tungovo ulje, uz malo kiseonika, ili drveta, na primer bora. Među sastojcima koji su se dodavali tušu u štapiću bio je i jelenski mošus. Za čađ se sagorevaju i sojino ulje, ulje semena čaja i svinjska mast, a štapić vezuju belance, riblja koža ili tutkalo od volovske kože. Mastilo od uljane čađi sadrži više tutkala od ostalih vrsta, manje se razliva i daje topao crni ton. Mastilo od borove čađi ima manje tutkala, više se razliva i daje plavičastu crnu. Mastilo od drvenog uglja ima najmanje tutkala i na papiru se razliva više od ostalih. Za dobar tuš u štapiću kaže se da je tvrd kao kamen, sa teksturom poput nosoroga, i crn kao lak. Zajedno sa kamenom za mastilo, kistom i papirom, tuš u štapiću spada u četiri blaga radne sobe klasične kineske književne kulture.
Formule mastila se razlikuju, ali većina spaja bojilo sa nosiocem koji ima ulogu veziva. Pigmenti su čvrste neprozirne čestice u suspenziji, koje mastilu daju boju. Pigmentna mastila koriste se češće od bojila jer bolje zadržavaju boju, ali su skuplja, manje ujednačenog tona i imaju uži raspon boja. Mastila se uglavnom dele u četiri klase: vodena, tečna, u obliku paste i u prahu. Mastilo otvara tri glavna ekološka pitanja: teške metale, neobnovljiva ulja i isparljiva organska jedinjenja.
U intelektualnim, književnim i tamnim minimalističkim kompozicijama mastilo deluje u srcu i menja ga. Nota se javlja u parfemu Albâtre Sépia kuće PREMIEREPEAU, gde njena gvozdeno-taninska tama nosi akord belog tartufa i sepije. Podseća na pismo pisano rukom, zapečaćeno u alabasteru i umrljano vremenom.
Ova nota u parfemima kuće PREMIEREPEAU. Albâtre Sépia. Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.
