Mošus-keton

Identitet i svojstva

Mošus-keton je nitromošus čiji IUPAC naziv glasi 1-(4-tert-butyl-2,6-dimethyl-3,5-dinitrophenyl)ethanone. Molekulska masa mu je 294,30. Svrstava se među aromatične ketone. Nerastvorljiv je u vodi, sa rastvorljivošću od 0,46 mg/L na 25 °C, a veoma je rastvorljiv u hloroformu. Mošus-keton je jedan od pet komercijalno najvažnijih nitromošusa, uz mošus-ambret, mošus-mosken, mošus-tibeten i mošus-ksilen. Nitromošusi su strukturno srodna sintetička alkilovana jedinjenja nitrobenzena. Koeficijenti raspodele oktanol/voda za nitromošuse kreću se od 4,3 do 4,9, što pokazuje da su lipofilni. Pri zagrevanju do razlaganja mošus-keton oslobađa otrovne pare azotnih oksida.

Propisi i bezbednost

IFRA standard za mošus-keton je specifikacija. Australijska procena nitromošusa navodi iz njega da mošus-keton sme da se koristi samo ako sadrži manje od 0,1 odsto mošus-ksilena. Za mošus-keton je izdato upozorenje o ograničenoj upotrebi. SCCNFP je 8. decembra 1999. usvojio mišljenje o mošus-ketonu. To mišljenje je zatraženo dok su se utvrđivale granice za mošus-ksilen u kozmetičkim proizvodima. U njemu je zaključeno da mošus-keton može bezbedno da se koristi u kozmetičkim proizvodima, osim u proizvodima za negu usne duplje, do najveće dnevne apsorbovane doze. Komitet je smatrao da izloženost potrošača treba smanjiti, jer se supstanca dugo zadržava u ljudskom masnom tkivu i izlučuje u ljudsko mleko. SCCNFP je dodao da su potrebne studije dugotrajne toksičnosti. Mošus-mosken i mošus-tibeten zabranjeni su u mirisnim proizvodima zbog štetnih efekata strukturno sličnih jedinjenja. Mošus-ambret je povučen iz upotrebe, jer je njegovo unošenje dovedeno u vezu sa slabošću zadnjih ekstremiteta kod pacova i sa neuropatološkim promenama u mozgu, kičmenoj moždini i perifernim nervima.

Ponašanje u telu i životnoj sredini

Sintetički mošusi su lipofilna jedinjenja i skloni su da se talože i zadržavaju u masnom tkivu. Toksikokinetičke studije pokazuju da se mošus-keton i mošus-ksilen raspoređuju u gotovo sva tkiva, sa najvišim nivoima u gastrointestinalnom traktu, jetri, masnom tkivu, nadbubrežnim žlezdama, štitnoj žlezdi i bubrezima. Oba su nađena u mleku pacova i u ljudskom mleku. Nitromošusi se zadržavaju u ljudskom masnom tkivu i izlučuju u majčino mleko, a proizvodi za ličnu negu i domaćinstvo glavni su put izlaganja ljudi. Upotreba tih proizvoda dovodi do direktnog izlaganja preko kože i udisanjem kontaminirane prašine i isparenih mirisnih supstanci. Posle lične upotrebe ovi postojani zagađivači prolaze kroz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sa njihovim efluentom dospevaju u životnu sredinu. Nitromošusi se teško razgrađuju, pa su veoma stabilni i prisutni svuda u životnoj sredini. Srednja letalna doza mošus-ketona i mošus-ksilena kod pacova i miševa iznosi više od 2.000 mg/kg telesne mase. Za mošus-keton su i akutna oralna LD50 kod pacova i akutna dermalna LD50 kod kunića bile veće od 10 g/kg. U testu na koži zamoraca blago crvenilo pojavilo se kod 5 od 20 životinja pri najvećoj provokacionoj dozi posle 24 sata, ali ne i posle 48 sati, a procenjeno je da efekat ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju. U jednom testu na životinjama zaključeno je da je mošus-keton slabo fotoalergen.

Svih sedam ekstrakata nalazi se u kompletu Discovery Set.