Ambra

Savremeni proizvodi, poput parfema, po pravilu ne sadrže pravu ambru, jer fosilna ambra daje vrlo malo mirisa.

Ambrasti akord

Miris ambre prvobitno je nastao oponašanjem mirisa sive ambre i/ili labdanuma, biljne smole. Kako su ulješure ugrožena vrsta, miris ambre danas se uglavnom dobija od labdanuma. Benzoin je obično deo formule, a vanila i karanfilić ponekad se dodaju da pojačaju miris.

Fosilna ambra

Fosilna ambra je fosilizovana smola drveća. Pošto nastaje kao meka, lepljiva smola drveta, ambra ponekad sadrži inkluzije životinjskog i biljnog porekla. Boja ambre ide od beličaste preko bledožute boje limuna do smeđe i gotovo crne. Ambra se koristi u nakitu i kao lek u narodnoj medicini. Postoji više od 150 vrsta ambre, a na osnovu hemijskog sastava razlikuje se pet klasa. Zagrevanjem ambre pod odgovarajućim uslovima dobija se ulje ambre, koje se nekada pažljivo mešalo sa azotnom kiselinom da bi se dobio veštački mošus neobičnog mošusnog mirisa. Baltička ambra potiče iz baltičkog regiona, gde su njena najveća poznata nalazišta. Više od 90 odsto svetske ambre dolazi iz Kalinjingradske oblasti u Rusiji. Pošto sadrži 3 do 8 odsto sukcinske kiseline, baltička ambra se naziva i sukcinit. Sva dominikanska ambra fluorescira, a najređa među njom je plava ambra.

Siva ambra

Siva ambra je čvrsta, voštana i zapaljiva materija mutnosive ili crnkaste boje, koja nastaje u probavnom sistemu ulješura. Sveže izlučena siva ambra miriše morski i fekalno. Kako stari, dobija sladak, zemljan miris. Parfimeri su sivu ambru visoko cenili kao fiksator uz koji miris traje mnogo duže, ali ju je danas uglavnom zamenio sintetički ambroksid. Siva ambra i ambra su se možda pomešale zato što su obe nalažene izbačene na plaže.

Ambroksid

Ambroksid je terpenoid koji se javlja u prirodi i jedan od glavnih sastojaka odgovornih za miris sive ambre. Oksidacijom ambreina, koji gotovo da nema miris, nastaju ambroksid i ambrinol, glavni nosioci mirisa sive ambre. Ambroksid miriše drvenasto i mošusno, sa blago slanom notom. Danas se proizvodi sintetički i mnogo se koristi u industriji parfema. Formula ambroksida je C₁₆H₂₈O, a CAS broj 6790-58-5. Drugi broj, 3738-00-9, odnosi se na nespecifikovanu stereohemiju. U malim količinama, ispod 0,01 ppm, ambroksid se dodaje hrani radi ukusa.

Labdanum

Labdanum je lepljiva smeđa smola koja se dobija od žbunova Cistus ladanifer, lepljive bušine sa zapada Sredozemlja, i Cistus creticus, ružičaste bušine sa istoka Sredozemlja. Labdanum je glavna sirovina za miris ambre u parfimeriji, ali i za parfeme iz porodice šipr. U parfimeriji je veoma cenjen jer podseća na sivu ambru.

Benzoin

Benzoin je balzamska smola koja se dobija iz kore više vrsta drveća iz roda Styrax. Smola benzoina se često koristi u izradi tamjana i u parfimeriji, zbog slatkog mirisa nalik vanili i svojstava fiksatora.

Ambra kao mirisna porodica

U verziji tog točka iz 2010. godine porodica nosi ime Amber, a ranije se zvala Oriental.

Ambra u parfemima kuće PREMIEREPEAU

Četiri parfema kuće PREMIEREPEAU imaju ambru među sirovinama. Parfem Doppel Dancers, koji je komponovala Claire Liégent, sadrži ambru i drvenastu ambru. Parfem Albâtre Sépia, koji je komponovao Florian Gallo, ima ambru uz Ambroxan. Parfem Gravitas Capitale komponovao je Grégoire Balleydier, a među sirovinama su ambra i Ambroxan. Parfem Rose Monotone, koji je komponovala Claire Liégent, takođe ima ambru i Ambroxan.