Labdanum

Labdanum se dobija od dva mediteranska žbuna: Cistus ladanifer, lepljive bušine sa zapadnog Mediterana, i Cistus creticus, ružičaste bušine sa istočnog Mediterana. Iz listova vrste Cistus ladanifer dobija se mirisna uljana smola poznata kao labdanum. Da bi se zaštitio od sunca i toplote, žbun luči gumu koja obavija grančice i listove. Cistus ladanifer je zimzeleni žbun visok i širok od 1 do 2,5 m, poreklom iz zapadnog Sredozemlja. Cvetovi mu imaju pet belih latica nalik papiru, obično sa mrljom pri dnu, od crvene do kestenjaste boje. Na španskom se zove jara pringosa, što znači lepljivi žbun. Labdanum se danas proizvodi uglavnom za industriju parfema. Nekada se koristio u biljnoj medicini, a i danas se koristi u pripremi nekih parfema i vermuta.

Sirova guma je crna, ponekad tamnosmeđa mirisna masa koja sadrži do 20 odsto vode ili više. Plastična je, ali ne teče, a s vremenom postaje krta. Apsolut je tamne ambrasto-zelene boje i na sobnoj temperaturi veoma gust.

Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.

Berba

Ručno orezivanje grana počinje u julu, kada su pune smole, a beru se samo ovogodišnji izdanci. Posečene grane vezuju se u snopove od 25 kg i odnose u pogon za preradu. Ako tokom berbe pada previše kiše, ona spira smolu sa biljke. Ako kiše nema, a vazduh je previše suv, biljka trpi vodni stres, gubi deo listova i luči manje smole. Biljci su potrebne oko tri godine da dovoljno poraste pre nego što grane mogu da se seku. Divlja bušina bere se ručno leti i rano u jesen, na pšeničnim poljima koja se ostavljaju na ugaru dve do tri godine i koja divlja bušina prirodno ponovo naseljava.

Hemija

Smola je složena mešavina terpenoidnih i fenolnih jedinjenja, pre svega diterpena labdanskog tipa i metilovanih flavonoida. Labdanolna kiselina je jedno od glavnih jedinjenja u smoli labdanuma. Njena molekulska formula je C₂₀H₃₆O₃, a molekulska masa 324,5. Metanolni apsolut labdanuma činio je oko 70 odsto smole, a njegova diterpenoidna i flavonoidna frakcija oko 75, odnosno 15 odsto apsoluta. Flavonoidi čine od 14 do 28 odsto smole kod biljaka ubranih leti i od 6 do 16 odsto kod biljaka ubranih zimi.

Labdanolna kiselina ne apsorbuje UV zračenje, pa klasične HPLC metode sa UV detektorima ne mogu da je otkriju. Apsolut labdanuma ima spektrofotometrijski zaštitni faktor od sunca blizu 5, uglavnom zahvaljujući flavonoidima, čiji je faktor 13.