Svetli duvan

Poreklo i sušenje

Duvan virdžinija sušen toplim vazduhom naziva se i svetli duvan, jer mu takvo sušenje boji listove u zlatno, narandžasto ili žuto. Suši se u zatvorenoj sušnici koju greju cevi s vrelim vazduhom, ali nije direktno izložen dimu. Ovim postupkom dobija se duvan za cigarete bogat šećerom, sa srednjim do visokim sadržajem nikotina. To je najbrži način sušenja i traje oko nedelju dana. Većina cigareta sadrži duvan sušen toplim vazduhom, koji daje blaži dim, lakši za udisanje.

Berlej je lagan duvan sušen na vazduhu, sa malo šećera. Pri sušenju vatrom dim tihe vatre na podu sušnice prožima listove i daje im prepoznatljiv dimni miris i ukus. Ovaj postupak daje duvan siromašan šećerom. Latakija, duvan sušen vatrom, pri sagorevanju ima karakterističan miris dima od drveta sa slatkim cvetnim podtonovima.

Hemija mirisa

Tokom sušenja i kasnijeg odležavanja karotenoidi u duvanskom listu polako oksiduju i razgrađuju se. Jedinjenja koja pri tome nastaju daju listu sladak aromatičan ukus sena, čaja, ružinog ulja ili voća. U duvanu je identifikovano više od sto proizvoda razgradnje karotenoida, a većina ima prijatan miris. Među njima β-jonon miriše na ljubičicu, geranil-aceton na magnoliju, a megastigmatrienon na duvan. Megastigmatrienon je ključno jedinjenje ukusa duvana. Četiri oblika megastigmatrienona identifikovana su isključivo u osušenom duvanskom listu.

Apsolut duvana

Apsolut duvana rastvara se u alkoholu, a u masnim (nosećim) uljima samo delimično.

Istorija

John Rolfe je 1612. nabavio španske semenke vrste Nicotiana tabacum iz doline reke Orinoko. Oko 1839. porobljeni čovek po imenu Stephen slučajno je dobio prvi pravi svetli duvan. Vatru kojom se sušio rod ponovo je raspalio drvenim ugljem. Ubrzo su razvijene tehnike sušenja toplim vazduhom, efikasniji način sušenja bez dima.

·

Povezano: Duvan