Benzin

Benzin je smeša ugljovodonika sa četiri do dvanaest atoma ugljenika u molekulu, koja se obično označava kao C₄ do C₁₂. Čine ga parafini (alkani), olefini (alkeni), nafteni (cikloalkani) i aromatična jedinjenja. Sastav zavisi od rafinerije koja proizvodi benzin, od sirove nafte koju prerađuje i od željenog kvaliteta, posebno od oktanskog broja. Među njegovim ugljovodonicima su butan, pentan, izopentan i jedinjenja BTEX (benzen, etilbenzen, toluen i ksilen). Benzin može da sadrži i namerno dodate organske etre, kao i male količine nečistoća, posebno organskih jedinjenja sumpora, koje se obično uklanjaju u rafineriji.

Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.

Benzen i toluen

Benzen se prirodno nalazi u nafti i jedna je od osnovnih petrohemikalija. Dodaje se benzinu da bi se povećao oktanski broj, što poboljšava rad motora i efikasnost goriva. Toluen se u maloj količini prirodno nalazi u sirovoj nafti i nastaje kao sporedni proizvod pri proizvodnji benzina u katalitičkom reformeru ili u krekeru za etilen. U benzinu za motore sa unutrašnjim sagorevanjem toluen povećava oktanski broj.

Propisi i zdravlje

Mnoge zemlje ograničavaju sadržaj aromatičnih jedinjenja u benzinu uopšte, posebno benzena, kao i sadržaj olefina. U Evropskoj uniji granica za benzen iznosi jedan odsto zapremine za sve vrste automobilskog benzina. Benzin sadrži poznate kancerogene, a izduvni gasovi benzinskih motora ugrožavaju zdravlje. Ugljovodonici u benzinu uglavnom imaju nisku akutnu toksičnost: LD50 za jednostavna aromatična jedinjenja iznosi od 700 do 2.700 mg/kg. Benzin se često udiše radi opijanja, a takva upotreba može da bude štetna ili smrtonosna.

Sagorevanje

Računato po masi i prema donjoj toplotnoj moći, sagorevanjem benzina oslobađa se oko 46,7 megadžula po kilogramu. Sagorevanjem jednog litra benzina oslobađa se oko 2,3 kilograma CO₂, gasa sa efektom staklene bašte.