Gvajakovo drvo

Uprkos imenu, gvajakovo ulje ne potiče od drveta iz roda Guaiacum, već od drveta palo santo, Bulnesia sarmientoi. Ovo drvo raste u delu oblasti Gran Čako u Južnoj Americi, oko tromeđe Argentine, Bolivije i Paragvaja. Pripada porodici Zygophyllaceae. Nedavno je reklasifikovano kao Gonopterodendron sarmientoi. Njegovim drvetom se često trguje pod imenom „Paraguay lignum vitae”, jer su mu svojstva i upotreba slični onima „pravih” stabala lignum vitae iz roda Guaiacum, njegovih bliskih srodnika. Drvo se prodaje i kao „vera” ili „verawood”, a ta imena mogu da označavaju i bliže srodnu vrstu Bulnesia arborea. Palo santo, što na španskom znači „sveti štap”, uobičajeno je, ali prilično dvosmisleno ime vrste Bulnesia sarmientoi. Isto ime nosi i Bursera graveolens, drvo iz porodice Burseraceae. Srčika je smeđa, crna i zelena, prošarana. Osnovna gustina drveta iznosi od 0,92 do 1,1 g/cm³. Boja srčike varira od svetle maslinastozelene do čokoladnosmeđe, a beljika je uglavnom tanka i svetložuta. Drvo je kržljavo i vitko, a ponekad se naziva i gvajak.

Sastav i svojstva

Gvajakovo ulje je polučvrsta masa žute do zelenkastožute boje koja se topi na oko 40 do 50 °C. Kada se otopi, može da se ohladi na sobnu temperaturu i da ipak dugo ostane tečno. Ulje se pretežno sastoji od 42 do 72 odsto gvajola, bulnesola, δ-bulnesena, β-bulnesena, α-gvajena, gvajoksida i β-pačulena. Gvajol je seskviterpenoidni alkohol. To je kristalna čvrsta supstanca koja se topi na 92 °C. Smatra se da ulje ne iritira ljudsku kožu, ne izaziva preosetljivost i nije fototoksično.

Gvajol, poznat i kao šampakol, ima formulu C₁₅H₂₆O i molarnu masu 222,37 g/mol. Nalazi se u nekoliko biljaka, naročito u gvajakovom ulju i u čempresovom boru. Sa elektrofilnim reagensima broma daje tamnoljubičastu boju.

Gvajazulen ima formulu C₁₅H₁₈ i topi se na 31 do 33 °C. Zbog niske tačke topljenja teško se rukuje njime, za razliku od kristalnog matičnog jedinjenja azulena. U Sjedinjenim Državama je odobren kao kozmetički aditiv za boju, a ulazi i u sastav nekih proizvoda za negu kože, uz umirujuća jedinjenja kao što je alantoin.

Čuvanje i identifikacija

Ulje je rastvorljivo u alkoholu, a nerastvorljivo u vodi. Čuva se 24 meseca ili duže u dobro zatvorenoj ambalaži, na prohladnom i suvom mestu, zaštićeno od toplote i svetlosti. Ulje ima EC broj 289-632-8 i FEMA broj 2534.

Zaštita i upotreba

Vrsta Bulnesia sarmientoi je u izdanju Crvene liste IUCN iz 2018. svrstana među ugrožene, zbog krčenja šuma u Gran Čaku i snažne svetske potražnje za njenim drvetom, ekstraktima i eteričnim uljima od 2001. Od 2010. vrsta se nalazi na Dodatku II konvencije CITES. IUCN očekuje da će se svetska populacija smanjiti za oko 50 odsto tokom tri generacije. Godine 1998. vrsta se još vodila kao niskorizična i zavisna od mera zaštite. Palo santo se koristi za graviranje i za izradu trajnih drvenih stubova. Njegova smola se dobija pomoću organskih rastvarača i koristi se za lakove i tamne boje. Drvo se koristilo i u tradicionalnoj medicini starosedelaca Južne Amerike. Od njega se dobijaju dobar drveni ugalj i kvalitetna građa, a njegovo ulje se ceni jer pomaže zarastanje kože. Uprkos gustini, lako se pali i daje mirisni dim. Mali komadi drveta pale se kao prirodni tamjan u duhovnim ritualima. Od njega se izrezuju čaše za mate, a jedno pivo odležava u rezervoarima od ovog drveta. U vreme pre renesanse gvajakovo ulje se koristilo kao lek protiv sifilisa.

Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.