Mandragora

Mandragora (Mandragora officinarum) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae), poreklom iz Sredozemlja. Ima dug i debeo koren, često razgranat, i gotovo nema stabljiku, a listovi rastu u prizemnoj rozeti. Cvetovi su zvonasti, a za njima dolaze žute ili narandžaste bobice. Biljka cveta od jeseni do proleća (od septembra do aprila).

Toksičnost i hemija

Sve vrste roda Mandragora sadrže alkaloide izrazite biološke aktivnosti, naročito tropanske alkaloide. U svežoj biljci ili u suvom korenu nalaze se, između ostalih, atropin, hiosciamin i skopolamin. Zbog alkaloida je biljka otrovna, posebno koren i listovi. Gutanje korena mandragore verovatno izaziva i druge štetne posledice, kao što su povraćanje i proliv. U preglednom radu o fitohemiji vrsta roda Mandragora identifikovano je više od 80 supstanci, a za 37 od njih data je detaljna hemijska struktura.

Tradicionalna upotreba

Koren je halucinogen i narkotičan. U dovoljnoj količini izaziva stanje nesvesti, pa se u antičko doba koristio kao anestetik pri hirurškim zahvatima. Nekada se sok od sitno rendanog korena nanosio spolja protiv reumatskih bolova. Uzimao se i unutrašnje, za lečenje melanholije, grčeva i manije.

Folklor

Koren mandragore često podseća na ljudske likove. Po jednom sujeverju, onaj ko iščupa ovaj koren biva osuđen na pakao, a koren bi vrisnuo dok ga čupaju iz zemlje i ubio svakog ko ga čuje. Ljudi su koren vezivali za tela životinja, a zatim su te životinje izvlačile koren iz zemlje.

·

Srodni pojmovi: Alfa-pinen · Anđelika · Koren anđelike · Ulje korena anđelike · Pelin · Epimedijum · Hudsonija · Moringa