Smola

Priroda i sastav

Smola je veoma viskozna tečnost ili čvrsta materija koja može da se pretvori u polimer. Može biti biološkog ili sintetičkog porekla, ali se najčešće dobija iz biljaka. Neke smole sadrže i visok udeo smolnih kiselina. Kalofonijumi su manje isparljivi i, pored drugih jedinjenja, sadrže diterpene.

Smole štite biljke od insekata i patogena i luče se kao odgovor na povredu. Kada rez na drvetu prođe kroz koru do beljike, drvo luči smolu. Strogo uzevši, smole ne treba mešati sa gumama, koje se pretežno sastoje od polisaharida rastvorljivih u vodi.

Glavne smole

Tamjan je aromatična smola koja se koristi u sredstvima za kađenje i u parfemima, a dobija se od drveća roda Boswellia iz porodice Burseraceae. Smirna je gumasta smola koja se dobija od nekoliko vrsta malog, trnovitog drveća roda Commiphora. Smola benzoina je balzamska smola koja se dobija iz kore više vrsta drveća roda Styrax. Storaks, koji se u trgovini često prodaje kao stiraks, prirodna je mirisna smola koja se izdvaja iz povređene kore vrsta Liquidambar orientalis i Liquidambar styraciflua.

Labdanum je lepljiva smeđa smola koja se dobija od žbunova Cistus ladanifer i Cistus creticus, vrsta bušine. Mastiks je smola koja se dobija od tršlje (Pistacia lentiscus). Tradicionalno se proizvodi na ostrvu Hiosu.

Srodni pojmovi

Neke prirodne smole nazivaju se oleorezini kada su meke, a balzami kada sadrže benzoevu ili cimetnu kiselinu. Oleorezini su prirodne smeše ulja i smole. Rezinoidi su ekstrakti smolastih biljnih izlučevina (balzama, gumastih smola sa uljem i prirodnih oleorezina). Kalofonijum je očvrsla smola iz koje su destilacijom uklonjeni isparljivi terpeni.

Druge upotrebe

Tvrde, prozirne smole, kao što su kopali, damari, mastiks i sandarak, koriste se pre svega za lakove i lepkove. Smolom alepskog bora aromatizuje se recina, grčko vino sa smolom.

Istorija

Engleska reč resin potiče od francuskog resine, a ono od latinskog resina. Ljudi biljne smole koriste odavno: o tome su u staroj Grčkoj pisao Teofrast, a u starom Rimu Plinije Stariji. Tamjan i smirna bili su obavezni za kađenje u pojedinim verskim obredima. Stari Egipćani koristili su smirnu, zajedno sa natronom, za balzamovanje mumija. U davna vremena labdanum se sakupljao češljanjem brada i butova koza i ovaca koje su pasle po žbunju bušine.

·

Povezani pojmovi: Amberwood · Andiroba · Bakhur · Balzamične note · Rezinoid benzoina · Benzil-benzoat · Benzil-salicilat · Brezov katran