Šafran je mirisna sirovina fine parfimerije i noseći stub parfema Insuline Safrine kuće PREMIEREPEAU, u kome se grčki šafran otvara uz gorki badem i karanfilić sa Madagaskara.
Crocus sativus je cvetnica iz porodice irisa (Iridaceae). To je gajena višegodišnja biljka koja nije poznata u divljini. Biljka je triploidna, pa je polno sterilna i opstaje samo zahvaljujući ručnom vegetativnom razmnožavanju. Njen najverovatniji predak je divlja vrsta Crocus cartwrightianus. Svaki gomolj daje samo jedan ili dva cveta, a svaki cvet samo tri žiga. Za kilogram šafrana potrebno je oko 150.000 ručno ubranih cvetova krokusa. Branje 150.000 cvetova traje četrdeset sati rada. Sve biljke procvetaju u roku od jedne ili dve nedelje. Šafranov krokus je jedina biljna vrsta koja prirodno proizvodi krocine, safranal i pikrokrocine u značajnim količinama.
Iran je najveći proizvođač šafrana na svetu, sa više od 90 odsto ukupne proizvodnje. Iran je 2019. godine proizveo 430 tona, a glavna područja proizvodnje nalaze se u pokrajini Horasan. Avganistan je drugi, sa više od 67 tona proizvedenih 2023. godine. Treći najveći proizvođač je Kašmir pod indijskom upravom. Najveći deo kašmirskog šafrana gaji se u oblasti Pampora u dolini Kašmira. Proizvodnja u Kašmiru opala je za 65 odsto tokom 22 godine zaključno sa 2018, sa 16 na 5,6 metričkih tona. Grčka je četvrti najveći proizvođač, a slede je Maroko i Španija. Gotovo sav šafran gaji se u pojasu koji se proteže od Sredozemlja na zapadu do planinskog Kašmira na istoku. Evropska unija daje zaštićeni geografski status šafranu iz La Manče u Španiji, iz Akvile u Abrucu u Italiji i iz okoline Kozanija u Zapadnoj Makedoniji u Grčkoj. Berba 2022. godine u zoni zaštićene oznake porekla La Manča iznosila je 462,15 kilograma. Tržišne cene se menjaju, ali vrhunski šafran redovno premašuje 5.000 USD po kilogramu.
Safranal (2,6,6-trimethylcyclohexa-1,3-diene-1-carbaldehyde, CAS 116-26-7) je jedinjenje najzaslužnije za miris šafrana. Safranala nema pre sušenja. Kada se šafran posle berbe suši, toplota i delovanje enzima razlažu pikrokrocin na D-glukozu i slobodan molekul safranala. Smatra se da je safranal proizvod razgradnje karotenoida zeaksantina, koji nastaje preko pikrokrocina. Safranal čini od 30 do 70 odsto isparljivih jedinjenja šafrana i od 0,001 do 0,006 odsto njegove suve materije. Safranal je zabeležen i u drugim biljkama, na primer u vrsti Centaurea sibthorpii. Glavna jedinjenja koja nose miris šafrana su safranal, 4-ketoizoforon i dihidrooksoforon. Pikrokrocin je glikozid safranala i može činiti do 4 odsto suvog šafrana. Sam pikrokrocin je bezbojan i bez mirisa, a njegova struktura utvrđena je 1934. godine. Krocin, karotenoidni pigment, daje jelima i tkaninama bogatu zlatnožutu boju, a prvi put je izolovan 1818. godine. Pigment α-krocin može činiti više od 10 odsto mase suvog šafrana. Pošto α-krocin nosi dve esterifikovane gentiobioze, rastvorljiv je u vodi i pogodan za bojenje vodenih jela bez masti, kao što su jela od pirinča. Kvalitet šafrana objektivno se meri prema standardu ISO 3632, koji ocenjuje krocin (boja), pikrokrocin (ukus) i safranal (miris). Suvi šafran se na svetlosti i u prisustvu oksidanasa brzo hemijski razgrađuje, pa se mora čuvati u hermetički zatvorenim posudama.
U persijskoj kuhinji šafran je neizostavan sastojak jela kao što su čelou i tahdig, ali i variva kao što je horeš fesendžan. Šafran se koristi i za zdravlje, naročito u tradicionalnoj azijskoj medicini. Tradicionalno se koristio i kao boja za tekstil, kozmetička sirovina, ukrasni cvet i afrodizijak.
Šafran je prepoznatljiva nota parfema Insuline Safrine, u kome se grčki šafran otvara uz gorki badem i karanfilić sa Madagaskara.
Odakle dolazi miris šafrana
Za oštar ukus šafrana zaslužan je gorki glukozid pikrokrocin. Safranal je manje gorak od pikrokrocina. Sveži žigovi imaju tek slab miris, koji se javlja tokom sušenja i čuvanja.
Ova nota u parfemima kuće PREMIEREPEAU. Insuline Safrine. Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.
