Ši buter

Plod drveta ši ima tanko, kiselkasto meso oko relativno krupnog semena bogatog uljem, iz kog se dobija buter. Jezgro semena, koje se često pogrešno naziva „orahom”, sadrži biljnu mast poznatu kao ši buter. Drvo ši pripada porodici Sapotaceae i jedina je vrsta u rodu Vitellaria.

Poreklo i proizvodnja

Drvo ši raste samoniklo u suvom pojasu savane zapadne Afrike, od Senegala na zapadu do Sudana na istoku, i sve do podnožja Etiopske visoravni. Razlikuju se dve podvrste: Vitellaria paradoxa subsp. paradoxa, otprilike od granice između Nigerije i Kameruna prema zapadu, i subsp. nilotica, otprilike od te granice prema istoku. Drvo daje prve plodove sa 10 do 15 godina, a puni rod dostiže sa oko 20 do 30 godina. Plodovi liče na krupne šljive duge 4 do 8 centimetara, a svaki je težak od 10 do 57 grama. Od svakog kilograma plodova dobija se oko 400 grama suvog semena. Plodovi se sakupljaju u kišnoj sezoni, obično od juna do avgusta, zavisno od geografske širine. Berba traje oko 2,5 meseca, a obavljaju je uglavnom žene i deca.

Hemija i svojstva

Ši buter sadrži pet glavnih masnih kiselina: palmitinsku, stearinsku, oleinsku, linolnu i arahidinsku. Stearinska i oleinska kiselina čine oko 85 do 90 odsto masnih kiselina. Stearinska kiselina mu daje čvrstu konzistenciju, a od oleinske zavisi koliko je ši buter mek ili tvrd u zavisnosti od temperature okoline. Ši buter iz Ugande ima stalno visok udeo oleinske kiseline i tečan je kada je toplo. Ši buter sa platoa Mosi u Burkini Faso u proseku ima više stearinske kiseline, pa je obično tvrđi od ši butera iz drugih krajeva zapadne Afrike. Ši buter je složena mast koja sadrži i mnoge neosapunjive materije. Buter od svežeg semena je beo i visokog kvaliteta, a buter od ustajalog semena taman i gorkog ukusa. Pregledni rad iz 2014. identifikovao je u ši buteru 10 fenolnih jedinjenja, od kojih je osam katehina.

Upotreba

Ši buter se uglavnom koristi u kozmetičkoj industriji, za proizvode za kožu i kosu. U nekim afričkim zemljama, kao što je Benin, ši buter služi kao ulje za kuvanje, kao vosak za impregnaciju, za negu kose, za izradu sveća i kao sastojak lekovitih masti. Ponekad se meša sa drugim uljima kao zamena za kakao buter, iako se ukus primetno razlikuje. Stearin ši butera koristi se u čokoladnim proizvodima kao ekvivalent kakao butera.

Istorija i nazivi

Semenjača pronađena na lokalitetu srednjovekovnog sela Sauga dokazuje da se ši buter proizvodio već u 14. veku. U Britaniju se uvozio najkasnije 1846. godine. Engleska reč „shea” potiče od sǐ, naziva ovog drveta na jeziku bambara. Na senegalskom jeziku volof drvo se zove ghariti. Od te reči potiče francuski naziv drveta i butera, karité.