Terebint

Terebint pripada porodici indijskog oraha, Anacardiaceae, i raste kao nisko drvo ili krupan žbun visok do 10 m. Prirodno je rasprostranjen od zapadnih oblasti Maroka i Portugala do Grčke i zapadne i jugoistočne Turske. Terebinti sa istočnih obala Mediterana nekada su smatrani posebnom vrstom, Pistacia palaestina, ali se taj naziv danas smatra sinonimom za P. terebinthus. Biljka je dvodoma, pa za održivu populaciju moraju da postoje i muški i ženski primerci. Crvenoljubičasti cvetovi pojavljuju se zajedno sa novim listovima u rano proleće. Jestivi plod čine sitne loptaste koštunice prečnika 5 do 7 mm, koje su u zrelosti od crvene do crne boje.

Terebint voli relativno vlažna staništa, do 600 m nadmorske visine. Jači mraz i letnju sušu podnosi bolje od mastiksa. Biljka je česta u garigu i makiji. Peteljke listića kod terebinta su proste, a kod mastiksa spljoštene i krilaste.

Reč terpentin prvobitno je označavala smolu terebinta, koja se danas zove hioski terpentin, terpentin sa Hiosa ili kiparski terpentin. Naziv je kasnije prenet na sirovi terpentin i eterično ulje četinara. Reč potiče od grčke imenice terebinthos, imena drveta terebinta. Glavni izvor terpentina od terebinta je P. atlantica, koja daje obilje smole, dok P. terebinthus daje ograničenu količinu.

Eterično ulje listova sadrži α-pinen (33 do 47 %), limonen (17 do 29 %) i β-pinen (3 do 12 %). Eterično ulje šiški sadrži α-pinen (53 do 66 %), limonen (17 do 23 %) i β-pinen (0 do 11 %). Šiške nastaju tako što lisne vaši manipulišu drvetom. Sadrže smešu od 60 % smole, 36 % tanina i 4 % eteričnog ulja. Hemijski sastav eteričnih ulja razlikuje se od jednog organa biljke do drugog i od jedne populacije do druge.

Biljka je bogata taninima i smolastim supstancama. Šiške, koje se često nalaze na biljci, koriste se za štavljenje kože. Na Kipru se od plodova peče poseban seoski hleb. Od prženih plodova pravi se napitak nalik kafi, a od ulja sapun. Na Severnim Sporadima mladi izdanci se jedu kao povrće. Hioska mastika dobija se od vrste Pistacia lentiscus.

Smola se žvaće kao žvakaća guma, njome se aromatizuju fermentisana pića i slatkiši, a koristi se i umesto hioske mastike. U tradicionalnoj medicini smola se koristila za negu usana, za ublažavanje gastrointestinalnih tegoba i protiv respiratornih infekcija. Među triterpenoidima smole su izomastikadienonska kiselina (26 %), jedinjenje 28-norolean-17-en-3-one (18 %) i mastikadienonska kiselina (7 %). Iz šiški je izdvojen i jedan triterpen.

·

Povezano: Alfa-pinen · Anđelika · Koren anđelike · Ulje korena anđelike · Pelin · Epimedijum · Hudsonija · Moringa