Hrastova mahovina Hrastova mahovina i IFRA: propis koji je ubio šipr

Hrastova mahovina nije mahovina. To je lišaj, Evernia prunastri, simbiotski organizam, upola gljiva, upola alga, koji se u sporim sivozelenim naslagama širi po kori hrastova širom južne Evrope. Veći deo dvadesetog veka bila je noseći oslonac čitave porodice parfema. Onda je 2009. međunarodno regulatorno telo odlučilo da je preopasna za ljudsku kožu. Ono što je usledilo nije bila tiha reformulacija. Bilo je to skoro izumiranje jednog žanra, pobuna parfimera i pitanje na koje i dalje nema jasnog odgovora: kada se bezbednosni propisi sudare sa umetnošću, ko odlučuje šta će preživeti?

11 min

Šta je zapravo hrastova mahovina

Hrastova mahovina pripada porodici lišajeva Parmeliaceae. Lišajevi nisu biljke. To su složeni organizmi: telo gljive u kome žive fotosintetičke alge, u odnosu toliko drevnom da je stariji od većine cvetnica. Evernia prunastri naseljava stabla i grane hrastova i stvara razgranate taluse koji među prstima deluju suvo i papirnato. Prepuštena sebi, raste oko jedan centimetar godišnje. Nigde joj se ne žuri. Ništa kod hrastove mahovine nije brzo.

Sirovina koju parfimeri koriste nije lišaj onakav kakav se bere, nego njegov apsolut, tamnozelena, gusta pasta dobijena ekstrakcijom rastvaračima. Prinos je surov: od 100 kilograma ubranog lišaja dobije se otprilike jedan kilogram apsoluta. Bere se uglavnom na Balkanu (Makedonija, Bugarska, delovi bivše Jugoslavije) i u Maroku, a lišaj ručno skupljaju berači tokom zime i proleća, pa vreće putuju do pogona za ekstrakciju koji su istorijski bili koncentrisani oko Grasa.

Miris izmiče jeziku. Zemljan, vlažan, blago morski. Šumsko tlo posle kiše, ali ne svetlozeleno kao pokošena trava. Tamniji sloj ispod, onaj koji truli. Mastiljav karakter, trpkost nalik taninu koja priziva vlažnu koru i hladan kamen. Ne širi se kao citrusne ili cvetne note. Drži. Sve iznad sebe drži na mestu, kao što korenov sistem drži drvo o kome se ne razmišlja dok ga oluja ne obori.

Arhitektura šipra: zašto je hrastova mahovina bila važna

Godine 1917. François Coty predstavio je parfem po imenu Chypre. Na francuskom to znači Kipar, ostrvo na kome je, kako se priča, Afrodita izronila iz mora. Kompozicija nije bila prva sa hrastovom mahovinom, ali je bila prva u kojoj je ta sirovina postala strukturalno neophodna. Coty je izgradio troslojnu arhitekturu: svetli bergamot na vrhu, cvetno srce od ruže i jasmina u sredini i tamnu bazu od hrastove mahovine i labdanuma ispod. Genijalnost je bila u kontrastu: mediteransko sunce koje se survava u šumsku senku. Struktura je bila toliko ubedljiva da je čitavoj porodici mirisa dala ime.

Ograničenja su nagnala kolekcionare da traže flakone pre reforme. Za stare parfeme danas postoji pravo tržište. Zašto se stari flakoni prodaju za hiljade.

IFRA je ograničila hrastovu mahovinu. Žrtva? Čitava porodica mirisa zvana šipr. Od tada se bori za opstanak.

Narednih devet decenija parfemi iz porodice šipr bili su merilo otmenosti u evropskoj parfimeriji. Porodica se umnožila u podžanrove: voćne šiprove, kožne šiprove, cvetne šiprove, animalne šiprove. Ono što ih je držalo na okupu bila je baza od hrastove mahovine, ta vlažna, zemljana težina koja vuče nasuprot svetlijim gornjim notama. Ako se iz šipra ukloni hrastova mahovina, ne dobija se lakši šipr. Dobija se nešto sasvim drugo. Zgrada bez temelja.

Da bi se zadovoljila ta potražnja, širom južne Evrope, severne Afrike i Balkana ubiralo se devet hiljada tona lišaja godišnje. Apsolut je bio skup (odnos ekstrakcije 100:1 to je garantovao), ali nezamenljiv. Nijedan sintetik nije mogao da ponovi njegovu punu složenost. Parfimeri su ga koristili onako kako slikar koristi umbru: ne da bi privukao pažnju, nego da bi sve ostalo funkcionisalo.

Onda su stigli dermatolozi.

Problem alergena: atranol i hloroatranol

Apsolut hrastove mahovine nije jedan molekul. To je čorba od stotina jedinjenja. Među njima se izdvajaju dva, i to na način koji parfimeri ne bi priželjkivali: atranol i hloroatranol.

Ta mala fenolna jedinjenja su snažni kontaktni alergeni. Vezuju se za proteine kože i stvaraju komplekse hapten-protein koji pokreću imunološke odgovore posredovane T-ćelijama: kontaktni dermatitis. Crvenilo, svrab, osip nalik ekcemu kod osetljivih osoba. Reakcija se ne javlja pri prvom izlaganju. Razvija se pri ponovljenom kontaktu, dok se ne pređe prag koji se razlikuje od osobe do osobe.

Brojke zavise od toga koga proučavate. Prema procenama, u opštoj evropskoj populaciji senzibilizacija na sastojke hrastove mahovine može da se razvije kod 1 do 3 odsto ljudi. Među pacijentima sa dermatitisom koji su epikutano testirani u kliničkim uslovima, brojka naglo raste: Temesvari i saradnici (2002) zabeležili su 13,1 odsto pozitivnih reakcija na apsolut hrastove mahovine. Druga studija je utvrdila da je među pacijentima već senzibilisanim na mirise hrastova mahovina bila glavni alergen u 45 odsto slučajeva. Lišaj koji je izgradio porodicu šipra bio je, kako se ispostavilo, i jedan od najčešćih senzibilizatora iz parfema poznatih dermatologiji.

Nauka nije bila nova. Kontaktna osetljivost na hrastovu mahovinu dokumentovana je još od 1980-ih. Do ranih 2000-ih istraživači su izolovali atranol i hloroatranol kao glavne krivce. Postavilo se pitanje da li uklanjanje spornih molekula može da spase sirovinu ili će je propisi potpuno sahraniti.

43. amandman i zabrana u EU

IFRA, Međunarodno udruženje za mirise, samoregulatorno je telo industrije. Njeni standardi nisu zakon, ali velike kuće i njihovi klijenti usklađenost sa standardima IFRA smatraju praktično obaveznom. Ograničenja za hrastovu mahovinu počela su 1988. Godine 2001. gornja granica je spuštena na 0,1 odsto u gotovim proizvodima. Presudan udarac stigao je sa 43. amandmanom, objavljenim 2008. i na snazi od 2009.

Četrdeset treći amandman zadržao je gornju granicu upotrebe od 0,1 odsto, ali je dodao kriterijum čistoće: svaka upotrebljena hrastova mahovina morala je da sadrži manje od 100 delova na milion (ppm) atranola i hloroatranola, svakog ponaosob. U praksi je to značilo da je istorijski apsolut hrastove mahovine, celovita, netretirana sirovina koju su parfimeri koristili decenijama, praktično mrtav. U formulama je legalno mogla da se nađe samo prečišćena verzija, tretirana tako da se iz nje uklone alergeni molekuli. Parfimeri tu sirovinu zovu „IFRA 43 hrastova mahovina” ili „hrastova mahovina sa malo atranola”.

Zatim je Evropska unija otišla dalje. U avgustu 2017. Evropska komisija objavila je Uredbu (EU) 2017/1410, kojom se menja Uredba o kozmetici (EZ) br. 1223/2009. To nije bila smernica. Bio je to zakon. Atranol i hloroatranol zabranjeni su kao kozmetički sastojci iznad nivoa tragova. Primena je išla u fazama: od avgusta 2019. nijedan novi neusklađeni proizvod nije smeo da uđe na tržište EU, a od avgusta 2021. svi postojeći neusklađeni proizvodi morali su da se povuku.

Svaki šipr, svaki fužer, svaka kompozicija izgrađena na tradicionalnoj hrastovoj mahovini odjednom se našla u trci sa vremenom.

Kriza reformulacije: duhovi šipra

Reformulacija nije zamena. Parfimeri to znaju iz prve ruke: pokušali su i omanuli. Ne može se izvaditi noseće jezgro parfema, praznina zakrpiti sintetikom i očekivati da parfem izazove ista osećanja. Biofizičar i parfemski kritičar Luca Turin to je izrazio rečnikom pozajmljenim iz kriptografije: „Lozinka ne može da bude skoro tačna. Ako je jedno slovo pogrešno, ne radi.”

Hrastova mahovina sa malo atranola koju je IFRA odobrila miriše prepoznatljivo mahovinasto, ali tanje. Postupak prečišćavanja uklanja ne samo atranol i hloroatranol nego i deo okolnih molekula koji su apsolutu davali dubinu i tamu. Parfimeri tretiranu verziju opisuju kao „hrastovu mahovinu sa upaljenim svetlima”: oblik je tu, ali su senke izbrisane.

Kuće su stajale pred nemogućim izborom. Mogle su da promene formulu, uz tretiranu hrastovu mahovinu i sintetiku, iako su znale da će rezultat biti razređen odjek. Ili da ukinu parfem. Većina je izabrala prvo. Reformulisane verzije stigle su na police sa istim imenima, istim flakonima, istim cenama. Potrošači koji su pamtili originale primetili su odmah. Završnice su bile ravne. Tamna težina je nedostajala. Kolekcionari su skovali izraz za te osiromašene reformulacije: „duhovi šipra”. Na flakonu stoji isto ime. Tečnost u njemu je sećanje na ono što je nekad bilo tu.

Neki nezavisni parfimeri otvoreno su se pobunili. Jedan zanatlija pokrenuo je svoju liniju sa sloganom „Birokratija uništava umetnost!” Drugi su tiho zaobilazili IFRA smernice i radili van uobičajenog lanca snabdevanja da bi nabavili netretiranu hrastovu mahovinu. Takve kompozicije kruže na marginama parfimerije: u EU su tehnički nezakonite, prodaju se nišnim kanalima, a nose ih poznavaoci koji rizik od alergena prihvataju kao lični izbor.

Parfem Simili Mirage kuće PREMIEREPEAU, sa mediteranskim rastinjem i smolastom toplinom stiraksa, nastao je na terenu koji su ograničenja ostavila za sobom. To je kompozicija bliska šipru koja uporište nalazi u kožnom akordu, soli i makiji, a ne u onome što hrastova mahovina više ne može da pruži punom snagom. Nije nostalgija. Drugi put kroz isti predeo.

Sintetičke zamene: Evernyl i drugi molekuli

Odgovor industrije parfema na krizu hrastove mahovine bio je, predvidljivo, hemijski. Ako je prirodna sirovina preopasna, može li je molekul zameniti?

Vodeći kandidat je Evernyl (methyl 2,4-dihydroxy-3,6-dimethylbenzoate), sintetičko jedinjenje koje se prirodno javlja u hrastovoj mahovini, ali je izolovano i industrijski proizvedeno. Evernyl prenosi suvu, drvenastu i mahovinastu crtu hrastove mahovine bez alergenog tereta. Prodaje se pod raznim trgovačkim imenima: Veramoss, Everniate, LRG201. Bezbedan, stabilan, pristupačan, u širokoj upotrebi.

Parfimeri se uglavnom slažu i u tome da je to otprilike 60 odsto slike.

Evernyl daje skeletnu strukturu, suv, blago fenolan mahovinast karakter, ali ne i tamu, vlagu ni organsku složenost punog apsoluta. Hrastova mahovina nacrtana olovkom umesto naslikana uljem. Nema više kjaroskura.

Orcinyl-3 (zvan i Oakmoss Phenol) daje dopunsku crtu: drvenastu, mahovinastu, sa fenolnim rubom koji vraća deo izgubljene dubine. U kombinaciji sa molekulom Evernyl približava se originalu: rekonstruisana baza hrastove mahovine u savremenim formulama radi zadovoljavajuće. Drugi molekuli (Atralone, Musgolide) popunjavaju dodatne crte. Parfimeri grade mozaike od tih sintetika, slažući pet ili šest molekula da bi dočarali ono što je priroda dala u jednom.

Razlika između rekonstrukcije i originala nije umišljena. Parfimer Jean-Claude Ellena, koji je na početku karijere radio u pogonima za ekstrakciju i spavao na posteljama od lišaja hrastove mahovine, rekao je da su tretirane i sintetičke verzije upotrebljive, ali suštinski drugačije sirovine. Apsolut nije bio jedan miris. Bio je živa složenost: stotine molekula u tragovima koji međusobno deluju i satima se menjaju na koži. Nikakav niz sintetika ne može da dočara taj biohemijski razgovor.

Da li bezbednosni propisi treba da diktiraju umetnost?

Debata o hrastovoj mahovini otkriva liniju razlaza koja prožima svaku regulatornu raspravu o sirovinama u umetnosti: napetost između merljive štete i nemerljivog gubitka.

S jedne strane su dermatolozi i toksikolozi. Njihov stav je empirijski. Atranol i hloroatranol izazivaju kontaktni dermatitis kod značajne manjine stanovništva. U jednoj studiji stopa senzibilizacije među pacijentima koji reaguju na mirise dostiže 45 odsto. Naučni komitet EU za bezbednost potrošača (SCCS) razmotrio je dokaze i preporučio zabranu. Tako funkcioniše zaštita potrošača: utvrdi se opasnost, proceni se rizik, pa se deluje. To što sirovina uz to izuzetno lepo miriše nema nikakve veze sa procenom rizika.

S druge strane su parfimeri i zajednica ljubitelja parfema. Njihov stav je teže izmeriti, ali nije ništa manje značajan. Hrastova mahovina nije bila samo sirovina. Bila je arhitektonski temelj estetske tradicije duge skoro vek. Ograničenje nije samo uklonilo jednu notu iz palete. Srušilo je čitav žanr. Porodica šipr, nekada stub visoke parfimerije, svedena je na aproksimacije i sećanja. Pod važećim propisima ne može da se izgradi nijedan novi klasični šipr. Žanr je, praktično, zapečaćen.

Poređenje sa drugim regulisanim umetnostima je poučno. Pigmenti na bazi olova zabranjeni su u bojama jer truju slikare. Slonovača ne sme da se koristi za dirke klavira. U oba slučaja pojavile su se zamene. Ali parfimeri tvrde da je njihova situacija drugačija: hrastova mahovina nije pigment koji sintetika može da dostigne. To je živi ekstrakt čija složenost prevazilazi svaku rekonstrukciju. Zabrana hrastove mahovine nije kao zabrana olovno bele boje. To je kao da se zabrani jedna određena vrsta tame.

Postoji sredina o kojoj se retko govori: informisani pristanak. Ako potrošač prihvata rizik od alergena kao što neko prihvata rizik od kikirikija ili nakita od nikla, da li država treba da interveniše? EU kaže da treba: Uredba o kozmetici štiti sve potrošače, uključujući i one koji ne čitaju etikete. Odgovor parfimera je libertarijanski: umetnost zahteva sirovine, a odrasli mogu sami da biraju šta stavljaju na kožu.

Nijedna strana nije potpuno u krivu. Stopa senzibilizacije od 1 do 3 odsto je stvarna. I gubitak nenadoknadive mirisne tradicije je stvaran. Priča o hrastovoj mahovini pokazuje da propisi, čak i oni sa dobrim namerama, nose estetske posledice koje nijedan amandman ne može da poništi. Molekul može da se prečisti. Gubitak ne može.

Komplet Discovery Set kuće PREMIEREPEAU obuhvata sedam parfema građenih između prirodne složenosti i savremenih ograničenja, uz punu svest o tome šta su propisi oduzeli i šta dovitljivost još može da postigne. Ograničenje i izum, destilovani u staklo.

Pačuli je postao dubler hrastove mahovine. Njegov put od ulja hipika do temelja visoke parfimerije posebna je priča. Molekul koji je popunio prazninu.

Bergamot kojim počinje svaki šipr dolazi iz jedne doline u Kalabriji. Snabdevanje njime krhko je koliko i snabdevanje hrastovom mahovinom. Tečno zlato Kalabrije.

Česta pitanja

Šta je hrastova mahovina u parfimeriji?

Hrastova mahovina je apsolut lišaja Evernia prunastri, koji raste na kori hrasta u južnoj Evropi i severnoj Africi. Daje taman, zemljan karakter vlažne šume, koji je tokom većeg dela dvadesetog veka bio temelj porodica šipr i fužer. Za 1 kg apsoluta potrebno je 100 kg sirovog lišaja.

Zašto je IFRA ograničila hrastovu mahovinu?

Hrastova mahovina sadrži dva molekula, atranol i hloroatranol, koji su snažni kontaktni alergeni. Mogu da izazovu senzibilizaciju kože i dermatitis kod 1 do 3 odsto opšte populacije. 43. amandman IFRA (2008/2009) zahtevao je da hrastova mahovina koja se koristi sadrži manje od 100 ppm svakog alergena, što u praksi znači da su dozvoljene samo prečišćene verzije.

Da li je hrastova mahovina potpuno zabranjena?

Ne sasvim. Hrastova mahovina sa malo atranola, tretirana tako da se atranol i hloroatranol svedu ispod 100 ppm, i dalje je legalna prema smernicama IFRA do 0,1 odsto u gotovim proizvodima. Međutim, EU je 2017. potpuno zabranila atranol i hloroatranol (Uredba 2017/1410), uz povlačenje svih neusaglašenih proizvoda sa tržišta do avgusta 2021.

Koja je razlika između hrastove mahovine i mahovine drveća?

Hrastova mahovina je Evernia prunastri, a mahovina drveća je Pseudevernia furfuracea (zove se i Evernia furfuracea). Obe vrste su lišajevi koji se koriste u parfimeriji. Mahovina drveća ima sličan zemljan karakter, ali više naginje dimu i manje je zelena od hrastove mahovine. Za nju važe slična ograničenja IFRA zbog zajedničkih alergenih jedinjenja.

Šta parfimeri koriste umesto hrastove mahovine?

Glavna sintetička alternativa je molekul Evernyl (methyl 2,4-dihydroxy-3,6-dimethylbenzoate), koji dočarava suvu, drvenasto-mahovinastu stranu. Orcinyl-3 dodaje fenolnu, dublju dimenziju. U savremenim formulama često se kombinuje više sintetika (Evernyl, Orcinyl-3, Atralone, Musgolide) da bi se približno dočarala puna složenost prirodnog apsoluta hrastove mahovine.

Šta je „duh šipra”?

„Duh šipra” je kolekcionarski izraz za šipr kome je promenjena formula: ime i pakovanje su ostali isti, ali u njemu više nema tradicionalne hrastove mahovine. Dobijena kompozicija često nema tamnu, zemljanu dubinu originala i deluje kao oslabljen odjek, a ne kao verna reprodukcija formule iz vremena pre ograničenja.

Može li se još kupiti parfem sa pravom hrastovom mahovinom?

Da, ali samo sa tretiranom hrastovom mahovinom sa malo atranola, u ograničenim koncentracijama (najviše 0,1 odsto u gotovom proizvodu). Neki nezavisni parfimeri izvan EU prodaju kompozicije koje nisu usaglašene sa IFRA i sadrže netretiranu hrastovu mahovinu, ali se u Evropskoj uniji ne smeju legalno prodavati. Stari flakoni sa formulama iz vremena pre ograničenja mogu se naći na sekundarnom tržištu.

Kako miriše hrastova mahovina?

Miriše na zemlju, vlagu i blago na more, kao šumsko tlo posle kiše pomešano sa mokrom korom i hladnim kamenom. Ima mastiljavu, taninsku crtu sa nagoveštajem pečuraka i trulog lišća. U gotovom parfemu deluje manje kao zasebna nota, a više kao taman temelj koji daje dubinu i uporište svemu što je izgrađeno iznad njega.