Rod Brugmansia obuhvata sedam vrsta: B. arborea, B. aurea, B. insignis, B. sanguinea, B. suaveolens, B. versicolor i B. vulcanicola. Potiču iz tropskih predela Južne Amerike, duž Anda od Venecuele do severnog Čilea, kao i iz jugoistočnog Brazila. Divlje biljke nikada nisu potvrđene, a Crvena lista IUCN svih sedam vrsta vodi kao izumrle u divljini. Rod je opstao zahvaljujući tome što ga ljudi gaje.
Biljke
Biljke roda Brugmansia su krupni grmovi ili manja stabla, sa poluodrvenelim, često bogato razgranatim deblom. Mogu da narastu od 3 do 11 m (10 do 36 ft). Naziv „anđeoska truba” odnosi se na krupne, viseće cvetove u obliku trube, duge od 14 do 50 cm (6 do 20 in), a na otvoru široke od 10 do 35 cm (4 do 14 in). Cvetovi su u nijansama bele, žute, ružičaste, narandžaste, zelene ili crvene. Većina vrsta miriše uveče, kako bi privukla noćne leptire oprašivače. Mačokljuni kolibri jedini je oprašivač vrste Brugmansia sanguinea.
Sedam vrsta deli se u dve prirodne, genetski izolovane grupe. Grupa toplijih predela je sekcija Brugmansia, a grupa hladnijih predela sekcija Sphaerocarpum. Biljke roda Brugmansia gaje se širom sveta kao ukrasne biljke u posudama, a odomaćile su se i u pojedinim izolovanim tropskim oblastima na celoj planeti.
Mlada biljka iz semena raste pravo uvis, obično na jednoj stabljici, dok na visini od 80 do 150 cm ne dostigne prvo glavno račvanje. Cveta tek kada ga dostigne, i to samo na novim izdancima iznad račvanja. Za razmnožavanje se koriste i odrvenele i olistale vršne reznice.
Hemija mirisa
Eterično ulje cvetova vrste Brugmansia suaveolens korenito se razlikuje kod tek otvorenih noćnih cvetova i kod ružičastih, ocvalih cvetova narednog dana. U belim cvetovima preovlađivali su 1,8-cineol (72,1 %), (E)-nerolidol (11,7 %), α-terpineol (5,3 %) i feniletil-alkohol (3,2 %). U ružičastim cvetovima udeo 1,8-cineola pada na 2,0 %, a (E)-nerolidola na 1,9 %, dok megastigmatrienoni rastu na 35,5 %, nonanal na 17,4 %, terpinen-4-ol na 10,5 % i heptanal na 10,2 %. Feniletil-alkohol se u njima više ne detektuje.
Uzorkovanje metodom headspace kod vrste Brugmansia × candida pokazalo je da su isparljiva jedinjenja cveta bogata (E)-β-ocimenom (38 do 52 %) i 1,8-cineolom (5 do 19 %), uz manje količine feniletil-alkohola (1 do 3 %) i (E)-nerolidola (5 do 6 %). Jedna analiza metodom headspace kod vrste Brugmansia suaveolens navodi uzorak u kome preovlađuju benzenoidi, pre svega metil-benzoat (18,7 %), uz 1,8-cineol (25,5 %) i geraniol (17,9 %). Emisija geraniola, metil-benzoata i nerolidola iz cvetova B. suaveolens dostizala je vrhunac između ponoći i 4:00 ujutru.
Teaspirani i megastigmatrienoni su C13 nor-izoprenoidi nastali iz karotenoida i značajni su sastojci duvana i drugih biljaka iz porodice pomoćnica. U cvetovima i listovima vrste Brugmansia suaveolens identifikovano je 50 isparljivih jedinjenja, najviše u cvetovima.
Brugmansia suaveolens
Brugmansia suaveolens, poznata kao brazilska bela anđeoska truba, vrsta je iz porodice pomoćnica poreklom iz jugoistočnog Brazila. Prvobitno je bila endemska za tamošnje primorske kišne šume, gde raste ispod 1.000 m nadmorske visine, uz obale reka i na ivicama šuma. To je poluodreveneli grm ili manje stablo koje naraste od 3 do 5 m, sa ovalnim listovima dugim do 25 cm. Krupni viseći cvetovi pre otvaranja su bledožuti, noću se otvaraju u bele, raširene krunice, a narednog dana postaju ružičasti. Dugi su oko 24 do 32 cm. Latinski epitet suaveolens znači „slatkog mirisa”. Danju cvetovi vise poluzatvoreni, a uveče ponovo dostižu vrhunac.
Postoje hiljade gajenih hibrida roda Brugmansia, a većina ima bar delimično poreklo od B. suaveolens. Pod uticajem čoveka ova vrsta danas raste u stambenim naseljima u velikom delu Južne Amerike, a povremeno i u Centralnoj Americi, Meksiku, Kaliforniji, Grčkoj, Africi i delovima Floride.
Hemijski sastav vrste B. suaveolens dobro je proučen: u njenim zrelim i nezrelim cvetovima, plodovima, krunici, korenu i nektaru identifikovano je 59 alkaloida.
Toksičnost
Svi delovi biljaka roda Brugmansia potencijalno su otrovni, a posebno su opasni seme i listovi. Toksično dejstvo pripisuje se pre svega tropanskim alkaloidima atropinu i skopolaminu (hioscinu), a prisutan je i hiosciamin. Ovi alkaloidi mogu da izazovu antiholinergički toksidrom i delirijum. Posledice gutanja mogu biti konfuzija, tahikardija, suva usta, zatvor, drhtanje, sumanute ideje, midrijaza i smrt.
Koncentracija alkaloida znatno se razlikuje u svim delovima biljke i menja se sa godišnjim dobom i stepenom hidratacije, pa je gotovo nemoguće odrediti bezbedan nivo izloženosti alkaloidima. Cvetovi B. suaveolens sadrže u proseku 0,79 mg atropina i 0,72 mg skopolamina po gramu suve biljke, a skopolamin ima i u nektaru. Kod žene koja je protrljala desno oko pošto je dodirivala listove i cvetove vrste Brugmansia suaveolens lekari su zabeležili proširenu desnu zenicu.
