Kopal

Šta je kopal

Kopal je nezrela, mlada smola, za razliku od ambre, koja je fosilizovana i očvrsla smola. Šire gledano, ime obuhvata smolaste supstance u fazi polimerizacije i očvršćavanja između gumastijih smola i ambre. Delimično mineralizovan kopal naziva se kopalin. U prirodnom stanju kopal se od stare ambre razlikuje po svetlijoj boji citrina i po površini koja postane lepljiva od kapi acetona ili hloroforma. Reč kopal potiče od reči copalli iz jezika nahuatl, koja znači tamjan.

Poreklo

Protium copal, poznat kao drvo kopal, vrsta je drveta endemična za Meksiko i Centralnu Ameriku. Raste u vlažnim tropskim šumama i voli duboku senku. Rod Bursera ima oko 100 vrsta na američkom kontinentu, od kojih 80 raste u Meksiku. Vrsta Bursera bipinnata poznata je kao copal chino i smatra se izvorom smole kopala vrhunskog kvaliteta, koja se koristi u obredima i prinošenju darova. Smola kopala iz vrste Hymenaea verrucosa, iz porodice Fabaceae, nalazi se u istočnoj Africi i koristi se za kađenje. Sok vrste Hymenaea courbaril, nazvan animé, po prirodi i izgledu sličan je kopalu. Subfosilni kopal dobro je poznat sa Novog Zelanda (kao kauri smola iz vrste Agathis australis), iz Japana, Dominikanske Republike, Kolumbije i sa Madagaskara. Često ima inkluzije i ponekad se prodaje kao mlada ambra.

Hemija

Smole vrsta roda Bursera sadrže uglavnom triterpene sa ursanskim, oleananskim i lupanskim skeletom. U smoli vrste Bursera bipinnata α-amirin i 3-epilupeol čine više od 67,90 odsto smole. Od 15 jedinjenja koja su metodom GC/MS identifikovana u ukupnoj smoli vrste Bursera bipinnata, na četiri triterpena otpada 79,48 odsto, a na sedam monoterpena 12,69 odsto. Hemijski profil vrste B. bipinnata razlikuje se od profila drugih smola kopala, kao što je B. copallifera, po većoj raznovrsnosti triterpena. Ostaci smola kopala u arheološkim astečkim uzorcima sadržali su triterpene, među kojima su najzastupljeniji bili 3-epilupeol, 3-epi-α-amirin i α-amiron. Eterično ulje komercijalne smole kopala, za koju se pretpostavlja da potiče od vrste Bursera bipinnata, sadržalo je 14,52 odsto α-kopaena i 13,75 odsto germakrena D. Kopal iz istočne Afrike je diterpenska smola sa ozinskom kiselinom, enantiomerom komunske kiseline, koja polimerizuje čim iscuri iz drveta i dođe u dodir sa vazduhom i svetlošću.

Upotreba

Kopal se može prodavati kao lak ili oblikovati u figurice. Smole kopala koriste se i u medicini: kao protivupalni oblog, za zatvaranje zubnih šupljina i za lečenje upale pluća. Više starosedelačkih naroda Meksika i Centralne Amerike i danas koristi kopal za kađenje, u obredima u kolibama za znojenje i u obredima sa svetim pečurkama. Veruje se da su astečki sveštenici punili kadionice ugljem, kopalom i drugim aromatičnim supstancama za obrede. Proučeno je više od 300 predmeta od kopala iz prinosa Velikog hrama u Tenočtitlanu, a oni se po obliku dele u šest grupa: šipke, kugle, konglomerati, postolja žrtvenih noževa, figurice ljudskog oblika i razni fragmenti. Smola je u Tenočtitlan stizala kao sirovina i tu se prerađivala u takve predmete. Isto drvo daje dve vrste kopala: gumasti, kameni ili divlji kopal, i kopal santa, beli kopal ili kopal penca.

Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.

Srodni pojmovi: Amberwood · Andiroba · Bakhur · Balzamične note · Benzoin · Rezinoid benzoina · Benzil-benzoat · Benzil-salicilat