Lotos

Sveti lotos (Nelumbo nucifera) je botanička vrsta različita od lokvanja (Nymphaea). Biljka koja se zove plavi lotos, Nymphaea nouchali var. caerulea, jeste lokvanj i veoma je daleko od roda Nelumbo. Listovi roda Nelumbo potpuno su okrugli, dok listovi roda Nymphaea imaju jedan urez koji ide od ivice do sredine. Ime lotos nose i razne druge biljke i grupe biljaka, među njima i nesrodni rod Lotus. Rod Nelumbo ima samo dve žive vrste: N. nucifera iz Azije i N. lutea iz Severne Amerike.

Sveti lotos je vodena višegodišnja biljka. Prirodni areal mu se prostire od istočne Azije, na severu do oblasti Amura, preko severne Indokine do središnje i severne Indije. Korenje mu raste u tlu na dnu bara i reka, a listovi plutaju na površini vode ili se izdižu visoko iznad nje. Lisne drške mogu da budu duge do 200 cm, pa biljka može da raste u vodi te dubine, a rizom za godinu dana može da se produži čak za 20 m. Upadljivi cvetovi dostižu prečnik do 35 cm (14 in). Cvetovi mogu da regulišu svoju temperaturu. Toplotu stvaraju samo cvetna loža, prašnici i latice, a svaki od tih delova stvara je nezavisno od ostalih. Listovi roda Nelumbo izrazito odbijaju vodu, a po tom svojstvu ime je dobio efekat lotosa. Lotos je nacionalni cvet Indije. Ima duboko kulturno, duhovno i versko značenje u hinduizmu, budizmu, džainizmu, ismailizmu i kineskoj kulturi, gde simbolizuje čistotu, prosvetljenje, duhovno buđenje i božansku lepotu. Perikarp, tkivo ploda koje obavija pojedinačna semena, smatra se jednim od glavnih činilaca koji doprinose dugom veku ploda. Genom svetog lotosa sekvenciran je u maju 2013.

Cvetovi lotosa Antique Lotus (Nelumbo nucifera) sadrže 64 isparljive komponente: 38 terpenoida, dva benzenoida/fenilpropanoida i 24 derivata masnih kiselina. Prašnici sadrže najveći broj isparljivih jedinjenja, a latice najveći njihov sadržaj. Derivati masnih kiselina glavne su isparljive materije u laticama, dok u prašnicima i cvetnoj loži preovlađuju benzenoidi/fenilpropanoidi. Jedinjenje 1,4-dimetoksibenzen, veoma isparljivo glavno aromatično jedinjenje prašnika i cvetne lože lotosa, ima izražen miris nalik na karanfilić. Eukaliptol, drugi po zastupljenosti, miriše na kamfor i ima osvežavajuć biljni ukus. γ-Terpinen miriše na citrus i limun. Glavne mirisne komponente šest sorti lotosa Antique Lotus bile su eukaliptol, γ-terpinen, sabinen, terpinen-4-ol, limonen, α-terpinen i kariofilen. Cvetni miris uopšte je složena smeša isparljivih jedinjenja koja uglavnom pripadaju trima klasama: terpenima, benzenoidima/fenilpropanoidima i derivatima masnih kiselina. Od jedinjenja iz lotosa, 1,4-dimetoksibenzen se u nekoliko industrija koristi za izradu parfema, mirisa i aroma. Eukaliptol se uglavnom koristi u farmaceutskim i kulinarskim proizvodima. γ-Terpinen se uglavnom koristi za komponovanje veštačkih eteričnih ulja limuna i pitome nane.

Ružičasti i beli apsolut lotosa rastvaraju se u masnim (baznim) uljima i u alkoholu jačine 190 proof. Ružičasti apsolut je sklon zamućenju koje se, kada odstoji, taloži.