Frangipani Frangipani: cvet koji miriše na raj | PREMIEREPEAU

Frangipani je miris koji se pamti sa odmora od pre dvadeset godina. Kremast, tropski, sladak na način koji zaobilazi razum i smešta se negde između kreme za zaštitu od sunca i hramskog tamjana. Cvet, rod Plumeria, porodica Apocynaceae, raste u svakom tropskom pojasu na svetu, od Balija do Bahije, od Honolulua do Hajderabada. Pada na trotoare. Pada u kosu. A ipak se pravi apsolut frangipanija jedva pojavljuje u zapadnoj parfimeriji. Cvet se ne da uhvatiti. Destilacija ga uništava. Ekstrakcija rastvaračima daje tek avet živog cveta. Većina „frangipanija” koji ste ikada osetili u flakonu sastavljena je od nule: to je rekonstrukcija, najbolja pretpostavka parfimera o raju. Cvet nazvan po plemiću koji ga nikada nije dotakao, obožavan u religijama starijim od njegovog dolaska, a uporno odsutan iz industrije koja ga silno želi.

11 min

Šta je frangipani zapravo

Plumerija je rod od jedanaest priznatih vrsta iz porodice zimzelenovki (Apocynaceae), poreklom iz Meksika, Srednje Amerike i sa Kariba. To su mala listopadna stabla visoka od pet do osam metara, sa debelim, mesnatim granama koje pri rezanju ispuštaju mlečan, blago otrovan lateks. Cvetovi imaju pet latica, voštani su, a u zavisnosti od vrste i sorte beli, žuti, ružičasti ili crveni. U tropima cvetaju tokom cele godine.

Tri vrste su važne. Plumeria rubra, crveni frangipani, najviše je hibridizovana: postoje hiljade sorti, koje mogu da mirišu na breskvu, kokos, cimet ili gardeniju. Plumeria alba, beli frangipani, nosi najviše ulja u laticama i dominira komercijalnom ekstrakcijom. Plumeria obtusa, singapurska plumerija, ima providan miris limuna i ruže. Rod je Line nazvao po Charlesu Plumieru (1646 do 1704), franjevačkom monahu i francuskom botaničaru koji je popisao floru Kariba. Uobičajeni naziv frangipani ima sasvim drugo, još čudnije poreklo.

Stabla su u jugoistočnu Aziju i Indiju stigla portugalskim i španskim trgovačkim putevima u šesnaestom i sedamnaestom veku. Toliko su se temeljno prilagodila vulkanskom tlu Balija, lateritu savezne države Tamil Nadu i bazaltu Havaja da većina ljudi pretpostavlja da su domaća. Nisu. Svaki frangipani u dvorištu balijskog hrama potiče od reznice koja je prešla okean.

Plemić, mirisne rukavice i slučaj pogrešnog identiteta

Naziv frangipani ne vodi poreklo od cveta nego od parfema, i to ne od parfema napravljenog od cveta. Frangipani su bili moćna rimska patricijska porodica, prvi put zabeležena 1014. Krajem petnaestog veka jedan njen član, za koga izvori navode da je markiz Muzio Frangipane ili markiz Pompeo Frangipani, navodno je izumeo mirisni puder za parfimisanje kožnih rukavica.

Recept je sadržao gorke bademe, mošus, cibet, koren irisa i razne smole. Plumerije nije bilo. Cvet još nije stigao u Evropu. Ali parfem je postao slavan. Katarina Mediči je 1533. donela mirisne rukavice na francuski dvor, a rukavice sa frangipanijem postale su znak aristokratske otmenosti.

Kada su evropski istraživači kasnije u tropima naišli na biljku Plumeria, miris cveta podsetio ih je na parfem za rukavice. Zato su ga nazvali frangipani. Cvet je dobio ime po parfemu, a parfem po porodici koja sa cvetom nema nikakve veze.

„Istoričari nemaju potpunu formulu istorijskog parfema Frangipani, ali se navodi da je pravljen ili od gorkih badema ili od mošusa, sive ambre i cibeta, a ni u jednom slučaju od cvetova plumerije”, Kathleen Keeler, botaničarka sa Univerziteta u Nebraski

Zbrka tu ne prestaje. Na hindiju se frangipani zove champa, što se katkad meša sa jasminom. Na malajskom je bunga kamboja („kambodžanski cvet”), iako nema kambodžansko poreklo. Na Havajima je melia. Na Baliju je jepun. Svaka kultura ga je preimenovala kao da je oduvek njen.

Tuberoza sadrži isti molekul kao izmet. U pravoj dozi postaje najprivlačniji cvet u parfimeriji. Noćni cvet oko kojeg se mišljenja dele.

Pre nego što stigne u flakon parfema, vetiver dve godine drži na okupu haićanske padine. Koren koji sve drži na okupu.

Bergamot otvara više od polovine svih parfema. Sav bergamot na svetu gaji 400 kalabrijskih porodica. Klimatske promene menjaju mu hemiju. Kriza podneblja.

Kako miriše frangipani

Frangipani miriše kao da je nekoliko cvetova odlučilo da deli jedno telo. Prvi utisak je kremast i sladak, laktonska punoća, gotovo kao kod kokosa, nešto tropsko što bi se moglo pojesti. Zatim se probija cvetni ton nalik jasminu, svetao i indolan, ali mekši od pravog jasmina. Ispod njega su voćnost nalik banani (od farnezena i srodnih seskviterpena) i blaga nijansa ruže. Efekat je topao, sunčan, kremast i blago narkotičan, beli cvetni akord ostavljen na suncu dok se nije smekšao u nešto bliže poslastici nego buketu.

Miris se menja od vrste do vrste. Sorte vrste Plumeria rubra mogu da mirišu na breskve, začinjeni med ili gardeniju. Plumeria alba je obično slađa, sa klasičnijim mirisom belog cveta. Plumeria obtusa dodaje providnost limuna i ruže. Ne postoji jedan jedini miris frangipanija, već porodica utisaka koji kruže oko kremasto-tropskog središta.

Frangipani se izdvaja sunčanom stranom. Parfimeri izrazom „sunčan” opisuju mirise koji dočaravaju toplotu, kožu na suncu, sjaj cveta zagrejanog popodnevnim suncem. Dok je tuberoza noćni cvet koji se otvara i jača po mraku, frangipani je dnevni cvet čiji miris govori o ekvatorijalnom podnevu, toplom kamenu, unutrašnjosti cvetne girlande koja je sat vremena stajala oko nečijeg vrata. Kremast, tropski, sunčan. I nemoguće ga je zatvoriti u flakon.

Hemija: zašto plumerija miriše na nekoliko cvetova istovremeno

Studija iz 2024. o headspace uzorcima metodom GC-MS, objavljena u časopisu Plants (Ferrín-Schettini i saradnici), analizirala je cvetove vrste Plumeria rubra ubrane u Ekvadoru i utvrdila da su glavne isparljive komponente (E,E)-α-farnezen (od 40,9 do 41,2 odsto), (E)-nerolidol (od 21,4 do 32,6 odsto), (E)-β-ocimen (od 4,2 do 12,5 odsto), linalol (od 5,6 do 8,3 odsto) i perilen (od 3,1 do 5,9 odsto). Ugljovodonični seskviterpeni su dominirali (43,5 odsto), a za njima oksigenovani seskviterpeni (23,4 odsto) i oksigenovani monoterpeni (14,0 odsto).

Druga studija (Goswami i saradnici, 2016) analizirala je indijsko ulje cveta Plumeria rubra i pronašla upadljivo drugačiji profil: dominirali su benzil-salicilat (26,7 odsto), benzil-benzoat (22,3 odsto) i (E,E)-geranil-linalol (9,4 odsto), dok je linalol bio prisutan u tragovima (0,1 odsto). Ta razlika je važna. U headspace uzorku, u onome što cvet izdiše u vazduh, dominiraju laki seskviterpeni, zeleno-tropski utisak. U apsolutu, u onome što hvata ekstrakcija rastvaračima, dominiraju teži benzoatni estri, topla, balzamska, sunčana baza. Zbog te podeljene prirode frangipani je tako teško oponašati. Živi cvet istovremeno odašilje oba sloja. Nijedna ekstrakcija ne hvata oba.

Parfem Nuit Élastique kuće PREMIEREPEAU smešten je tamo gde se tropsko cveće noću susreće sa telom: jasmin i topla koža stapaju se između sumraka i sna.

Sveti cvet, cvet smrti: frangipani u različitim kulturama

Na Baliju je frangipani (jepun) zasađen u dvorištu svakog hrama. Cvetovi se svakodnevno stavljaju u canang sari, pletene korpice od mladog kokosovog lišća ispunjene cvećem, pirinčem i tamjanom, koje se prinose kao zahvalnost bogovima i precima. Balijski hinduizam povezuje cvet sa bogom Šivom. Tokom molitve latice se drže vrhovima prstiju, a posle molitve zadenu za uvo. Veruje se da cvet odvraća zle duhove, kao mirisni zaštitni obruč oko hramskih kapija i kućnih svetilišta.

U hinduističko-budističkoj tradiciji frangipani predstavlja besmrtnost. Drvo nastavlja da cveta čak i kad su mu grane gole i kvrgave, kao vidljiva slika duše koja traje posle propadanja tela. Tu sveto prelazi u pogrebno.

Na Filipinima i u Maleziji frangipani se zove kalachuchi ili bunga kamboja i snažno se vezuje za groblja. Sadi se na grobove jer neprekidno cveta i daje miris prostorima koji su inače prepušteni kamenu i tišini. Ta veza je postala toliko jaka da se verovalo da nošenje frangipanija donosi nesreću. Parfem mrtvih.

Na Havajima je bilo slično. Prva sorta plumerije stigla je oko 1860. i masovno je sađena po grobljima. Sorta je postala poznata kao Graveyard Yellow. Havajci u početku nisu hteli da je nose. Preobražaj je došao kasnije, kada je cvet prihvaćen za lejeve, girlande kojima se obeležavaju rođenja, diplomiranja, venčanja i dolasci. Danas su lejevi od plumerije glavni simbol duha aloha. Isti cvet koji je nekada značio smrt sada znači dobrodošlicu.

U Indiji se plumerija zove champa. Pojavljuje se u hramskim prinosima, svadbenim girlandama i ukrasima za kosu. U džainističkoj tradiciji beli frangipani povezuje se sa prvim tirtankarom, Rišabhadevom. Cvet prelazi bez trenja između slavlja i žalosti, prisutan i na venčanjima i na sahranama, a njegov miris odgovara svakom pragu koji ljudi prelaze.

Zapadna parfimerija je, nasuprot tome, frangipani uglavnom tretirala kao suvenir sa odmora, kao tropsku notu za letnja izdanja, sa kokosom u prvom planu i bez komplikacija. Sveti, pogrebni, kulturno slojeviti cvet sveden je na „atmosferu plaže”. Zapadna mašta još nije stigla do onoga što frangipani zaista znači.

Problem ekstrakcije: zašto parfimeri ne mogu da ga uhvate

Svako zna taj miris. Gotovo niko ne koristi pravu sirovinu. Razlog je tehnički neuspeh.

Destilacija vodenom parom uništava mirisna jedinjenja frangipanija, jer toplota denaturiše seskviterpene i estre koji cvetu daju karakter. Ekstrakcija heksanom daje konkret, a zatim apsolut, ali je prinos porazno nizak, a rezultat hvata samo bazne note. Zelene, voćne gornje note zbog kojih frangipani miriše kao frangipani ispare tokom prerade.

Komercijalni apsolut frangipanija postoji, a dobija se uglavnom od Plumeria alba u Indiji, ali je skup, promenljivog kvaliteta i obuhvata samo deo živog cveta. Miriše toplo, slatko i balzamski. Ne miriše kao kad stojite ispod drveta frangipanija u Ubudu u četiri popodne.

Anfleraž, metoda hladne masti koja se nekad primenjivala u Grasu, najviše se približava živom cvetu, jer hvata ono što cvet izdiše na sobnoj temperaturi. Zanatski proizvođači i danas prave anfleraž plumerije u sasvim malim količinama, po ceni od oko 20 $ po mililitru. Lepa sirovina. Ekonomski nebitna.

Rezultat: u svetskoj industriji parfema „frangipani” je gotovo uvek rekonstrukcija. Parfimer ne otvara flakon apsoluta frangipanija. Parfimer gradi frangipani od delova.

Laboratorijski cvet: kako parfimeri iznova grade frangipani

Akord frangipanija (akord je stručni naziv za parfimersku rekonstrukciju prirodnog mirisa) obično se sastavlja od otprilike deset komponenti. Gradnja sledi dosledan obrazac.

Kremasto, tropsko telo dolazi od laktona, cikličnih estara koji mirišu na slatku pavlaku, koru breskve i kokos. Gama-nonalakton (kokosno-kremast) i delta-dekalakton (kora breskve) daju toplotu koju ljudi najviše vezuju za cvet.

Sunčani karakter dolazi od salicilata. Benzil-salicilat, koji u apsolutu frangipanija dominira sa oko 26,7 odsto, ima slabu, toplu, jedva primetnu balzamsku slatkoću. Pre je osećaj nego miris: sunce na koži.

Cvetno srce se gradi od frakcija ilang-ilanga, apsoluta jasmina ili sintetičkih indola i akorda tuberoze. Zeleno-voćne gornje note oslanjaju se na linalol, molekule tipa farnezena i ponekad citral.

Miris plumerije, kako navodi jedan parfimerski priručnik, „obično se rekonstruiše uz određeni udeo fantazije”. Pošto nijedan ekstrakt ne hvata ceo cvet, svaki frangipani u parfemima je delimično zamišljen, slika mesta u kome je slikar bio, ali koje ne može da fotografiše.

Ruža ima apsolut i eterično ulje. Jasmin ima pouzdane apsolute iz Grasa i Indije. Tuberoza, uprkos ceni, daje upotrebljivu sirovinu. Frangipani je izuzetak: nadaleko poznat, opšte voljen, a u prirodnom obliku ga na parfimerskoj paleti zapravo nema. Nota duh među tropskim parfemima.

Bez pouzdanog prirodnog ekstrakta parfimeri rizikuju da stvore nešto što miriše „na kremu za zaštitu od sunca” umesto „na sveti cvet u balijskom hramu u zoru”. Kulturna dubina (pogrebni venci, hramski prinosi, prag između života i smrti) gubi se kada se hemija sklapa, a ne ekstrahuje. U flakon stiže odmor. U bašti ostaje značenje.

Frangipani pripada tradiciji obrednog mirisanja, koja je starija od moderne parfimerije za hiljade godina. Bakhur, drevni ritual mirisanja koji je Zapad zaboravio.

Mirisne rukavice porodice Frangipani deo su tradicije duge 4.000 godina u kojoj ljudi mirisom ispunjavaju svoj svet. Ko je izmislio parfem: istorija duga 4.000 godina.

Komplet Discovery Set kuće PREMIEREPEAU sadrži sedam parfema građenih na sirovinama koje ekstrakciju preživljavaju: jasmin, vanila, iris, šafran. U svakom se vidi šta je parfimer odlučio da uradi sa onim što daje priroda.

Najčešća pitanja

Kako miriše frangipani?

Miriše kremasto, tropski i slatko, sa bogatstvom nalik kokosu i cvetnim srcem bliskim jasminu. Miris ima izrazit „sunčan” karakter, topao i blistav, kao sunčeva svetlost zarobljena u laticama. Blagi prizvuci banane, breskve i ruže variraju u zavisnosti od vrste plumerije. Istovremeno je voćni, cvetni i balzamski.

Da li je frangipani isto što i plumerija?

Da. „Plumeria” je naziv botaničkog roda, dat u čast francuskog botaničara Charlesa Plumiera. „Frangipani” je uobičajeni naziv, izveden od imena italijanske porodice Frangipani, čiji je parfem za rukavice, u kome nije bilo plumerije, podsećao Evropljane na miris cveta. Oba naziva odnose se na isti rod tropskog drveća iz porodice Apocynaceae.

Zašto je pravi frangipani tako redak u parfemima?

Destilacija vodenom parom uništava osetljiva mirisna jedinjenja frangipanija, a ekstrakcija rastvaračima hvata samo teške bazne note i propušta laku, voćno-tropsku gornju notu koja određuje živi cvet. Prinos je izuzetno nizak, a dobijeni apsolut obuhvata samo deo punog mirisa cveta. Većina „frangipanija” u komercijalnim parfemima je rekonstrukcija koja spaja laktone, salicilate i sirovine belih cvetova.

Zašto se frangipani sadi na grobljima?

U jugoistočnoj Aziji i na Havajima drveće frangipanija sadilo se na grobovima jer cveta neprekidno uz minimalnu negu, a boju i miris daje tokom cele godine. U nekim tradicijama verovalo se da miris prikriva raspadanje ili tera zle duhove. Na Havajima je prva sorta, uvedena oko 1860. godine, postala poznata kao Graveyard Yellow, ali se ta veza kasnije preokrenula, pa je plumerija danas glavni cvet za lejeve.

Da li je frangipani svet u hinduizmu i budizmu?

Da. U balijskom hinduizmu frangipani se povezuje sa bogom Šivom i stavlja se u svakodnevne prinose canang sari. Cvetanje tokom cele godine simbolizuje besmrtnost, dušu koja opstaje posle propadanja tela. Budističke tradicije smatraju ga znakom da duša traje. U džainističkoj tradiciji beli frangipani povezuje se sa prvim tirtankarom, Rišabhadevom. Cvet obeležava pragove: rođenja, venčanja, smrti, molitve.

Kako parfimeri rekonstruišu miris frangipanija?

Akord frangipanija gradi se od otprilike deset komponenti: laktona za kremasto-kokosno telo, benzil-salicilata za sunčanu toplotu, sirovina ilang-ilanga i jasmina za cvetno srce, i linalola ili molekula tipa farnezena za zeleno-voćnu gornju notu. Rezultat je uvek delimično zamišljen, utisak, a ne snimak.