Ko je izmislio parfem? Iskren odgovor glasi: ne jedan čovek, ne jedna civilizacija, ne jedan vek. Istorija parfema nije prava linija od pećinske vatre do staklenog flakona. To je pletenica od dima, smole i alkohola, upletena u Mesopotamiji, Egiptu, Persiji, arapskom svetu, renesansnoj Italiji i na jugu Francuske, pre nego što je stigla do predmeta kojim jutros prskate zglob. Prvo zabeleženo ime parfimera pripada ženi. Prva industrijska fabrika mirisa prerađivala je koru bora, a ne cvetove. A sirovina koja je pokrenula modernu parfimeriju (kumarin, sintetizovan 1868. godine) miriše na tek pokošeno seno, a ne na ruže. Gotovo ništa u poreklu parfema ne odgovara priči za koju mislite da je znate.
11 min
Tapputi: prva parfimerka poznata po imenu (oko 1200. godine pre n. e.)
Prvi parfem nije izmišljen. Mešala, filtrirala i destilovala ga je žena po imenu Tapputi-Belatekallim, čije je ime sačuvano na mesopotamskoj klinastoj tablici iz otprilike 1200. godine pre n. e. Nije bila zanatlija na margini. Titula Belatekallim prevodi se kao „nadzornica palate”: upravljala je kraljevskim domaćinstvom jednog asirskog kralja, a pravljenje parfema bilo je jedan od izraza njene vlasti.
Njen sačuvani recept opisuje mirisnu mast pripremljenu za kralja, od cveća, ulja, iđirota, cipirusa, smirne i balzama. Metoda je upadljivo precizna: sastojke je mešala sa vodom i drugim rastvaračima, tečnost destilovala, a proizvod više puta filtrirala. To nije nagađanje ni obredno kađenje. To je hemijski postupak, zabeležen trinaest vekova pre nove ere. Uz Tapputi je u istom domaćinstvu radila još jedna parfimerka, Ninu (njeno puno ime delimično je izgubljeno na oštećenoj tablici).
Ovde nije važno prvenstvo, tvrdnja da je Mesopotamija „izmislila” parfem pre Egipta ili Kipra. Važan je zapis. Tokom većeg dela ljudske istorije oni koji su pravili mirise nisu ostavili ime. Tapputi je ostavila svoje, a s njim i dokaz da su se destilacija i ekstrakcija rastvaračima primenjivale pre više od tri milenijuma.
Drevni Egipat i kifi: miris kao liturgija
Parfemske tradicije drevnog Egipta starije su od svakog sačuvanog recepta. Prvi pomen kifija, složene hramske smeše za kađenje koja je postala najpoznatiji egipatski mirisni pripravak, nalazi se u Tekstovima piramida iz Pete i Šeste dinastije, otprilike od 2400. do 2300. godine pre n. e. Prvi recept, sa devet sastojaka kuvanih u medu, zabeležen je na Ebersovom papirusu oko 1500. godine pre n. e. Do ptolemejskog perioda (od 305. do 30. godine pre n. e.) hramovi u Edfuu i na Filama imali su potpune recepte uklesane u zidove, sa tačnim količinama i načinima proizvodnje.
Najstariji način ekstrakcije u parfimeriji, anfleraž, skoro je nestao. Ostalo je nekoliko praktičara.
Istorija parfema prolazi kroz jedan grad više nego kroz bilo koji drugi. Gras još stoji. Jedva.
Natpis sa Fila nabraja sastojke preciznošću farmaceutske formule: suvo grožđe, vino, oazno vino (verovatno od urmi), med, tamjan, smirnu, kleku, pinjole, cipirus, aspalatos i druge. Priprema nije bila istovremena: sastojci su dodavani jedan po jedan dok su se naglas čitali obredni tekstovi. Kifi je bio lek, liturgija i hemija u jednom činu.
Dnevni hramski obred pratio je sunce. Tamjan se palio u zoru. Smirna u podne. Kifi o zalasku sunca. Tri vatre dnevno, svaka vezana za ugao svetlosti. Plutarh, koji je pisao u prvom veku nove ere, potvrdio je da se kifi pio i kao napitak koji čisti telo i donosi miran san sa živim snovima. U faraonskom Egiptu miris nije bio ukras. Bio je teologija pretočena u vazduh.
Egipćani su tamjan i smirnu nabavljali iz istih trgovačkih mreža Arabije i Roga Afrike koje će kasnije pokretati Put tamjana. Plinije Stariji je u delu Naturalis Historia (77. godine n. e.) zabeležio da su Rimljani u hramovima i na sahranama palili po proceni 3.000 tona tamjana godišnje. Čitava ekonomija južne Arabije, njena kraljevstva i arhitektura, počivala je na mirisnoj smoli.
Najstarija fabrika parfema: Pirgos na Kipru
Italijanska arheološkinja Maria Rosaria Belgiorno završila je 2003. godine iskopavanja na lokalitetu Pirgos-Mavroraki, na južnoj obali Kipra, i otkrila, po svemu sudeći, najstariju dosad pronađenu fabriku parfema. Nalazište potiče iz otprilike 2000. godine pre n. e., osam vekova pre tablice sa imenom Tapputi i milenijum pre natpisa iz Edfua.
Kompleks nije bio kućna radionica. Bio je to industrijski pogon: bazeni, levci, specijalizovani sudovi i oprema koja odgovara organizovanoj proizvodnji, a ne jednokratnom mešanju. Hemijska analiza ostataka, zajedno sa proučavanjem polena i semena, identifikovala je sirovine: maslinovo ulje kao osnovu, uz lavandu, mirtu, ruzmarin, anis i lovor iz lokalne flore Kipra. Na lokalitetu je identifikovano četrnaest različitih parfema.
Ovo je najstariji parfem koji poznaje arheologija, i proizvodio se u velikim količinama. Onaj ko je vodio ovu fabriku (nije ostalo ni ime, ni tablica, ni natpis) pravio je mirise za trgovinu širom istočnog Mediterana pre četiri hiljade godina. Po Kipru je, uostalom, nazvana čitava porodica šipr, pa ta veza seže od bronzanog doba do današnje klasifikacije parfema.
Arapski alhemičari i izum destilacije
Istorija parfema se prelama u devetom veku nove ere, u Bagdadu, kada su arapski alhemičari rešili problem koji je milenijumima ograničavao parfimeriju: kako izdvojiti isparljivi mirisni deo biljke, a da se ne uništi u dimu niti utopi u masti.
Odgovor je bila destilacija. Temeljni tekst je Kitab Kimiya al-'Itr wa-l-Tas'idat, „Knjiga o hemiji parfema i destilacijama”, koju je napisao irački polihistor Abu Yusuf Ya'qub ibn Ishaq al-Kindi, koji je umro posle 870. godine n. e. Rukopis sadrži 107 recepata za parfeme podeljenih u tri grupe: mirisne vode dobijene destilacijom, mirisna ulja i masti, i složene parfeme. To je prvi sistematski priručnik o parfimeriji u istoriji, kuvar za miris, organizovan po metodi, a ne po prilici.
Isti spis sadrži i jedan od najranijih poznatih pomena destilacije vina, čime povezuje parfimeriju sa širim razvojem hemije alkohola. Jabir ibn Hayyan (Geber), koji je živeo u približno isto doba, usavršio je alembik koji je omogućio destilaciju u velikim razmerama. Tehnologija se širila na zapad kroz islamski svet: od Bagdada preko Damaska, Kaira i Kordobe do manastira i dvorova srednjovekovne Evrope.
Arapski alhemičari nisu parfimeriji dali samo tehniku. Dali su joj i medijum. Pre destilacije miris je bio vezan za dim, mast ili vosak. Posle destilacije mogao je da putuje u vodi, u alkoholu, u koncentrovanom eteričnom ulju. Ružina voda, prepoznatljiv proizvod te revolucije, i dalje je najšire korišćena mirisna voda na svetu: pije se, prska, nanosi na kožu, meša u hranu, posipa po mrtvima. Najstariji parfemi su goreli. Novi su tekli.
Sirovine na kojima je počivala ta tradicija, šafran, oud, ruža, mošus) i dalje određuju mirisni rečnik Bliskog istoka i ostaju među najskupljim sirovinama moderne parfimerije. Parfem Insuline Safrine građen je na jednoj od tih drevnih sirovina: šafranu, čija je toplina suva i metalna. Veza nije dekorativna. Te sirovine u svojoj molekulskoj strukturi nose četiri hiljade godina ljudske pažnje.
Katarina Mediči, mirisne rukavice i uspon Grasa
Četrnaestogodišnja firentinska plemkinja Katarina Mediči udala se 1533. godine za budućeg francuskog kralja Anrija II. Sa sobom je dovela ličnog parfimera Renata Bianca, poznatog u Francuskoj kao René le Florentin. Odrastao je kod monaha u apoteci Santa Maria Novella u Firenci, gde je naučio da komponuje mirise i preparate za kožu. U Parizu je osnovao laboratoriju koju je tajni prolaz povezivao sa Katarininim odajama. Taj detalj je kasnije hranio glasine da je mešao otrove, mada za to ima malo dokaza.
Katarinin doprinos istoriji parfema nije bio hemijski, nego kulturni. Popularizovala je mirisne kožne rukavice na francuskom dvoru i stvorila potražnju koja će preoblikovati ceo grad. Gras, srednjovekovni grad u Provansi, bio je središte štavljenja kože od dvanaestog veka. Koža koja se tamo proizvodila bila je odlična. Njen miris nije. Jean de Galimard, štavilac iz Grasa, ponudio je Katarini par namirisanih rukavica, a moda se proširila među aristokratijom.
Godine 1614. kralj Luj XIII zvanično je priznao novi esnaf: gantiers-parfumeurs (rukavičari parfimeri). Kožarstvo u Grasu je, međutim, s vremenom opalo pod teretom poreza i konkurencije iz Nice. Parfimeri su ipak ostali. Mikroklima provansalskih brda (blage zime, duga leta, krečnjačko tlo) pokazala se idealnom za uzgoj ruže, jasmina, lavande, cveta pomorandže i divlje mimoze. Do osamnaestog veka Gras je napustio kožarstvo zbog cveća i poneo titulu svetske prestonice parfema, koju nosi i danas.
Pre uspona Grasa Evropa je miris uglavnom poznavala kao Mađarsku vodu, preparat od ruzmarina destilovanog sa rakijom, navodno nastao oko 1370. godine za ugarsku kraljicu Elizabetu. Tri veka je bila vodeći parfem u Evropi. Kolonjska voda, sveža formulacija od citrusa i bilja koja se pojavila početkom osamnaestog veka, s vremenom ju je potisnula. Ali prelaz od Mađarske vode do apsoluta jasmina iz Grasa označava širi pomak: od jednostavnih biljnih destilata ka složenim kompozicijama sa više nota. Prvi parfem bio je dim. Drugi je bio lek. Treći je, na kraju, bio umetnost.
Sintetička revolucija: kada je hemija zamenila cveće
Dana 10. aprila 1874. nemački hemičar Wilhelm Haarmann podneo je patent za sintezu vanilina iz jedinjenja borove kore. Šest godina ranije, 1868. godine, engleski hemičar William Henry Perkin sintetizovao je kumarin, molekul zbog kojeg zrno tonke i tek pokošena trava slatko mirišu na seno. Ova dva datuma uokviruju rođenje sintetičke parfimerije: trenutak kada se miris otrgao od polja i ušao u laboratoriju.
Posledice su bile ogromne. Pre sinteze svaka kap parfema zavisila je od berbe, vremena, zemljišta i ručne ekstrakcije. Za kilogram apsoluta ruže trebalo je otprilike 3.500 kilograma latica. Za gram ulja ruže iz Taifa trebalo je deset hiljada latica. Prirodni mošus dobijao se od mošusnog jelena, ubijanog zbog jedne žlezde. Sirovina je bilo malo, bile su skupe, a često su se dobijale svirepo.
Sinteza je istovremeno promenila ekonomiku i paletu. Haarmann je u Holcmindenu u Nemačkoj osnovao prvu fabriku sintetičkih mirisa na svetu, pogon koji i danas radi, pod drugim vlasništvom. Kumarin je u visoku parfimeriju ušao 1882. godine, kada je upotrebljen u novoj kompoziciji, fužeru, koja je zasnovala potpuno novu porodicu mirisa. Do 1889. sintetički kumarin i vanilin bili su uobičajeni alati.
| Godina | Molekul | Hemičar | Značaj |
|---|---|---|---|
| 1868 | Kumarin | William Henry Perkin | Prvo sintetičko mirisno jedinjenje i osnova porodice fužer |
| 1874 | Vanilin | Wilhelm Haarmann i Ferdinand Tiemann | Prva sintetička proizvodnja mirisa u industrijskim razmerama |
| 1882 | Kumarin u parfimeriji | · | Prva upotreba sintetičkog molekula u visokoj parfimeriji |
| 1893 | Jononi (ljubičica) | Ferdinand Tiemann | Parfem sa mirisom ljubičice prvi put je postao pristupačan |
| 1921 | Aldehidi u parfimeriji | · | Definisali su savremenu apstraktnu cvetnu kompoziciju |
Sintetička era nije zamenila prirodne sirovine. Dala im je novo mesto. Kada parfimer ima na raspolaganju 4.000 sintetičkih molekula uz prirodne ekstrakte ruže, tamjana, nerolija i ouda, stvaralačka paleta se širi od regionalnog dijalekta do globalnog jezika. Moderna parfimerija nije ni isključivo prirodna ni isključivo sintetička. Dvojezična je.
Savremena industrija parfema u brojkama
Globalno tržište parfema procenjeno je 2025. godine na oko 55 milijardi dolara, a do 2031. se predviđa prosečan godišnji rast od 5 do 8 odsto. Premijum segment (parfemi koji se prodaju po ceni iznad 50 dolara) čini otprilike 65 odsto ukupne vrednosti tržišta i najbrže raste, jer potrošači sve češće biraju nišne, zanatske parfeme i kompozicije u kojima su sirovine u prvom planu.
Iza tih brojki stoji put dug 4.000 godina, od kraljevske masti koju je pravila Tapputi do globalne industrije, a ljudski nagon u osnovi ostao je isti. Ljudi i dalje žele da vazduh oko njih nešto znači. I dalje se poseže za ružom, tamjanom i mošusom, istim sirovinama koje su Egipćani palili u zoru, koje je Al-Kindi destilovao u Bagdadu devetog veka i koje je zemljoradnik iz Grasa brao u svitanje 1742. godine.
Promenio se sud: od kadionice sa ugljem preko alembika do flakona sa sprejom. Promenila se hemija: od grube maceracije do precizne sinteze. Promenila se trgovina: od kraljevskog danka do globalnog lanca snabdevanja. Ali gest kojim se nešto mirisno prinosi telu, koži i dahu stariji je od pisma. Parfem nije izumljen. Svaka civilizacija koja je imala vatru i cveće prepoznala ga je kao nešto što je ljudima potrebno.
Ako želite sami da pratite tu nit, od drevnog šafrana i ruže do savremene parfimerije bliske koži, u kompletu Discovery Set možete odjednom da probate sedam različitih parfema. Počnite od njega.
Tamjan koji je goreo u egipatskim hramovima i danas raste na istim omanskim obroncima. Njegov sveti dim povezuje 4.000 godina parfimerije. Dim koji nikada nije prestao da gori.
Tonka je parfimeriji dala prvi sintetički molekul: kumarin. Zrno tonke je kao hrana zabranjeno, a na koži je dozvoljeno. Zabranjena, voljena i svuda prisutna.
Često postavljana pitanja
Ko je izumeo parfem?
Parfem nije izumeo jedan čovek. Najranija parfimerka poznata po imenu je Tapputi-Belatekallim, nadzornica palate u Mesopotamiji, zabeležena na tablici sa klinastim pismom iz otprilike 1200. godine pre n. e. Koristila je tehnike destilacije i filtracije da bi za asirskog kralja pravila mirisne masti. Arheološki nalazi sa Kipra, međutim, pokazuju da je organizovana proizvodnja parfema postojala već oko 2000. godine pre n. e., osam vekova ranije.
Koji je najstariji parfem na svetu?
Najstariji poznati parfemi proizvedeni su u industrijskom kompleksu Pirgos-Mavroraki na Kipru, oko 2000. godine pre n. e. Italijanska arheološkinja Maria Rosaria Belgiorno identifikovala je na lokalitetu četrnaest različitih parfema, napravljenih od maslinovog ulja, lavande, mirte, ruzmarina i drugih lokalnih biljaka. Analiza hemijskih ostataka potvrdila je te nalaze.
Da li su stari Egipćani nosili parfem?
Stari Egipćani su obilno koristili mirise, ali ne u spreju. Osnovni oblik bio im je kifi, složena smeša za kađenje koja se u hramovima palila triput dnevno. Na telo su nanosili i mirisna ulja i masti. Tamjan, smirna i lotos bili su glavne sirovine. Miris je u Egiptu bio u isti mah kozmetika, lek i svetinja.
Ko je bio Al-Kindi i čime je doprineo parfimeriji?
Al-Kindi (od 801. do 873. n. e.) bio je irački polihistor koji je napisao Knjigu o hemiji parfema i destilacijama, sa 107 recepata za parfeme poređanih po postupku: mirisne vode, mirisna ulja i složeni parfemi. To je prvi sistematski priručnik o parfimeriji i sadrži neke od najranijih dokumentovanih pomena destilacije alkohola.
Kako je Gras postao svetska prestonica parfema?
Gras, grad u Provansi, prvobitno je bio centar štavljenja kože. U šesnaestom veku štavljači su počeli da parfimišu rukavice kako bi prikrili miris. Katarina Mediči popularizovala je mirisne rukavice na francuskom dvoru. Kada je kožarstvo u sedamnaestom veku opalo, parfimeri su ostali i otkrili da je lokalna klima idealna za uzgoj ruže, jasmina i lavande.
Koja je bila prva sintetička sirovina u parfemima?
Kumarin, koji je 1868. sintetizovao William Henry Perkin, smatra se prvim sintetičkim mirisnim jedinjenjem. Miriše na tek pokošeno seno i zrno tonke. U visokoj parfimeriji prvi put je upotrebljen 1882. godine, čime je pokrenuta porodica fužer. Sintetički vanilin usledio je 1874. godine, a patentirao ga je Wilhelm Haarmann.
Šta je kifi?
Kifi (egipatski: kapet) je složena smeša za kađenje koja se koristila u starim egipatskim hramovima. Recepti se razlikuju, ali uobičajeni sastojci su tamjan, smirna, suvo grožđe, vino, med, kleka i pinjoli. Palio se o zalasku sunca kao deo svakodnevnog hramskog obreda, a pio se i kao lekovit napitak za koji se verovalo da podstiče san i žive snove.
Kada se parfem prvi put koristio u Evropi?
Najraniji evropski alkoholni parfem je Mađarska voda, preparat od ruzmarina i rakije, koji je navodno nastao oko 1370. za ugarsku kraljicu Elizabetu. Pre toga su Evropljani koristili mirisno bilje, pomandere i kađenje. Kolonjska voda, formulacija od citrusa i bilja, pojavila se početkom osamnaestog veka i postala vodeći oblik parfema u Evropi sve do uspona parfimerije iz Grasa.
Više o tome: recept za kifi
