Abelija

Vrste roda Abelia su žbunovi visoki od 1 do 6 m. Rod danas obuhvata šest vrsta poreklom iz Kine, sa Tajvana i iz Vijetnama. Cvetovi su viseći, beli do ružičasti i zvonasti, sa krunicom od pet režnjeva dugom od 1 do 5 cm. Ranije je rod obuhvatao oko 30 vrsta i hibrida. Molekularne filogenetske studije pokazale su da rod nije monofiletski, pa je većina vrsta abelije premeštena u druge rodove.

Poreklo i gajenje

Sjajna abelija, Abelia × grandiflora, hibridni je žbun nastao ukrštanjem vrsta Abelia chinensis i Abelia uniflora. Prvi put je uzgojena 1886. godine u rasadniku Rovelli u Palanci, današnjoj Verbaniji, na jezeru Lago Maggiore u Italiji. Gaji se kao ukrasna biljka, pojedinačno u vrtovima ili u mešovitoj leji sa drugim žbunovima. Iako se relativno lako gaji, nije potpuno otporna na mraz i traži zaklonjeno mesto na punom suncu.

Na skali alergenosti OPALS abelija ima ocenu 5 od 10, što znači umeren potencijal za izazivanje alergijskih reakcija. Osobe alergične na orlove nokte mogu imati unakrsne alergijske reakcije na abeliju.

Isparljiva jedinjenja cveta

Identifikovana su četiri glavna isparljiva jedinjenja koja ispuštaju cvetovi vrste Abelia grandiflora: fenilacetaldehid, benzaldehid, 2-feniletanol i benzil-alkohol. Fenilacetaldehid je u prirodi veoma rasprostranjen jer može biosintezom da nastane iz aminokiseline fenilalanina. 2-Feniletanol je takođe široko rasprostranjen u prirodi i nalazi se u nizu eteričnih ulja. Ima ga u ekstraktima ruže, karanfila, zumbula, alepskog bora, cveta pomorandže, ilang-ilanga, geranijuma, nerolija i čampake.