Parfimer Glavni parfimer: šta zaista radi | PREMIEREPEAU

Glavni parfimer se ne rađa sa natprirodnim nosom. Titula se stiče za pet do sedam godina formalne obuke, pamćenjem između 1.500 i 3.000 sirovina i karijerom u kojoj se formule šalju na brifove koji odbacuju otprilike 95 odsto svih predloga. Širom sveta radi manje od 600 parfimera, što je, kako se često ističe, manje od broja ljudi koji su bili u svemiru. Profesija se stalno mitologizuje, a retko razume. Ovaj članak svodi mit na mehaniku: kako se parfimeri školuju, kako rade, kako izgledaju njihovi dani i zašto komercijalni pritisak kojem su izloženi oblikuje svaki flakon koji ste ikada imali.

11 min

Titula „nos” i šta ona zaista znači

U francuskoj parfimeriji parfimer se zove nez, nos. Reč je neformalna, gotovo nežna, kao kad se hirurg nazove „parom ruku”. Nos parfimera biološki nije bolji od nosa običnog čoveka. Ljudi imaju otprilike istih 400 tipova mirisnih receptora, koji mogu da razlikuju više od jednog biliona različitih kombinacija mirisa (Bushdid et al. Science, 2014). Parfimera od laika ne razdvaja hardver, već softver: godine obuke koje grade mirisni rečnik kakav većina ljudi nikada ne razvije.

Titula „glavni parfimer” ima veću težinu, ali unosi i više zabune. Nije univerzalno regulisana kvalifikacija. Neki dobavljači mirisa je koriste kao interno zvanje, koje se dodeljuje posle više decenija rada. Drugi taj izraz potpuno odbacuju. Svim parfimerima zajedničko je školovanje toliko intenzivno da više liči na specijalizaciju iz medicine nego na umetničku školu.

Za većinu to školovanje počinje u jednoj od nekoliko škola u predgrađu Pariza.

Obuka: 5 do 7 godina, 3.000 sirovina

Najuglednija škola parfimerije na svetu je ISIPCA, koju je 1970. u Versaju osnovao Jean-Jacques Guerlain. Njen prvobitni zadatak izrečen je bez ulepšavanja: „da obučava zaposlene kakve je industrija priželjkivala”. Odmah do škole je arhiv Osmothèque, koji rekonstruiše izgubljene formule: mirisna arheologija pored nastavnih laboratorija.

Većina parfimera uči u Grasu ili blizu njega. Grad je i dalje važan. Šta je ostalo od svetske prestonice parfema.

Želite da probate šta radi parfimer? Možete da počnete kod kuće sa 5 do 7 sastojaka. Kako da napravite svoj prvi parfem.

Program Scent Design & Creation škole ISIPCA traje tri godine na nivou master studija. Prva godina je gotovo u celosti posvećena sirovinama: studenti mesecima mirišu, katalogizuju i pamte stotine prirodnih i sintetičkih sirovina. Kad diplomira, školovani parfimer ima radnu paletu, takozvani cardex, od 1.000 do 1.200 sirovina koje ume da prepozna, opiše i u glavi kombinuje bez flakona pred sobom.

Ali ISIPCA nije jedini put. Veliki dobavljači mirisa vode sopstvene interne škole, od kojih je svaka selektivnija od prethodne.

Interne škole otvorene su samo za zaposlene. Kandidat mora već da radi u kompaniji da bi uopšte došao u obzir. Jedna velika kuća u Aržanteju prima tri studenta godišnje na četvorogodišnji program. Stopa prijema je, praktično, niža nego na bilo kom konzervatorijumu ili medicinskom fakultetu.

Obuka je iscrpljujuća zbog prirode mirisnog pamćenja. Za miris ne postoji pisana notacija. Nema notnog sistema, nema kruga boja koji ga savršeno preslikava. Student gradi unutrašnju biblioteku ponavljanjem: istu sirovinu miriše desetine puta, samu, u kombinaciji, u različitim koncentracijama, dok prepoznavanje ne postane refleks. Jedno je prepoznati oksid ruže. Drugo je opisati po čemu se razlikuje od apsoluta ruže i alfa-damaskona, i predvideti kako će se svaki ponašati u mešavini tokom osam sati na koži.

Ceo put obuke, od prvog upisa do samostalnog komponovanja komercijalno upotrebljivih formula, traje pet do sedam godina. Neki parfimeri kažu da se prve dve godine uči gledanje, a narednih pet slikanje.

Cvet irisa jedva miriše. Koren, sušen pet godina, vredi više od zlata. Cvet ili koren.

Preskočite liste najboljih. Završnica u četvrtom satu je istina. Prvo prskanje u prvom minutu je reklama. Pronađite svoj parfem metodom, a ne listom.

Eterično ulje gardenije ne postoji. Svaki parfem sa gardenijom je molekularni falsifikat sastavljen od deset komponenti. Nemogući cvet.

Orgulje: paleta parfimera

Orgue du parfumeur ili parfimerske orgulje su komad nameštaja. Stepenaste police, raspoređene u polukrug oko parfimerovog stola, drže stotine označenih flakona sa sirovinama na dohvat ruke. Ime je pozajmljeno od crkvenih orgulja, gde muzičar sedi okružen cevima koje daju različite tonove. Poređenje je tačno: svaki flakon je nota, svaka formula kompozicija, a orgulje su instrument.

Radne orgulje drže između 500 i 1.500 sirovina. Cela paleta dostupna savremenoj parfimeriji je veća: oko 1.000 prirodnih sirovina (eterična ulja, apsoluti, CO2 ekstrakti) i oko 3.000 sintetičkih mirisnih jedinjenja. Orgulje nikada nisu statične. Sirovine nestaju (zbog zakonskih ograničenja, loših useva), a nove se pojavljuju (zaštićeni molekuli, sirovine dobijene biotehnologijom). Rastu i osipaju se kao živ rečnik.

Sirovine najbliže parfimeru su one koje najčešće koristi: bergamot, Hedione, razni mošusi, vetiver, apsolut ruže, jasmin grandiflorum na najnižim policama. Na višim policama su egzotične sirovine, retki destilat ouda, sintetički molekul koji se tek procenjuje. Raspored je lični. Dva parfimera u istoj kompaniji organizovaće orgulje različito, što odražava njihove stvaralačke reflekse.

Brif: šta klijenti traže i šta parfimer stvara

Brif za parfem je dokument kojim sve počinje. Naručilac piše opis parfema koji želi: ciljna demografija („žene od 25 do 34 godine, urbane, tržište jugoistočne Azije”), emotivna teritorija („izlazak sunca na Tajlandu”, „drska samouverenost”), format proizvoda, cenovni nivo, datum lansiranja. Neki brifovi su poetični. Drugi su tabele.

Brif se istovremeno šalje trima do šest konkurentskih dobavljača mirisa. U svakoj kući menadžer za klijente prosleđuje ga jednom ili većem broju parfimera čiji stil odgovara zahtevu. Parfimer čita, tumači i počinje da komponuje.

Ovde se mit razilazi sa stvarnošću. Romantična slika: parfimer luta poljima jasmina i odjednom ga obuzme nadahnuće. Stvarnost je bliža arhitekturi nego poeziji. Parfimer za jedan brif pravi od pet do trideset varijanti. Svaka se proverava na mirisnim trakama, na koži, posle jednog sata, posle šest, posle dvadeset četiri. Formula se podešava: 0,3 odsto više bergamota, sintetički mošus zamenjen makrocikličnim, pačuli prepolovljen, pa se ponovo šalje.

Panel naručioca naslepo miriše uzorke svih konkurentskih kuća. Stižu komentari: „Predlog 4B je previše muški”, „Možete li da ga učinite svežijim, ali i toplijim?” Parfimer ponavlja postupak. Proces može da traje mesecima. Ponekad i više od godinu dana. Krug za krugom komentara brusi prvobitnu zamisao dok od nje ne ostane konsenzus umesto uverenja.

Stopa uspeha: možda 1 od 20

Prosečan brif privlači predloge od tri do šest konkurentskih dobavljača. Svaka kuća prijavljuje od dva do pet parfimera. Jedan brif može da donese od 50 do 100 i više konkurentskih predloga. Pobeđuje samo jedan.

Prosečna stopa uspeha iznosi otprilike 5 odsto, jedan od dvadeset. Iskusni parfimeri sa uspostavljenim odnosima sa klijentima pobeđuju češće. Mlađi ređe. Parfimer može tri meseca da razvija predlog koji otpadne za jedno popodne.

O emotivnoj težini te stope odbijanja retko se govori. Izgubljen brif nije samo poslovni ishod. To je neostvarena kompozicija: parfem koji je postojao u mašti parfimera, na mirisnim trakama, na koži kolega, ali nikada neće stići do javnosti. Dobavljač zarađuje tek kada formula uđe u proizvodnju. Svi izgubljeni predlozi idu u režijske troškove: milioni godišnje za stvaralački rad koji niko ne plati.

Ta dinamika objašnjava zašto komercijalni konformizam opstaje. Parfimer koji je izgubio devetnaest brifova pod prećutnim je pritiskom da dvadeseti put igra na sigurno. Da ponovi ono što se prodavalo prošlog kvartala. Sistem strukturno bira istovetnost. Parfimeri koji se opiru toj gravitaciji obeležavaju epohe, ali tu cenu plaćaju sami.

U kući PREMIEREPEAU svaki parfimer dobija brif jednom. Nema konkurentskih kuća. Nema komisija. Formula koja stiže do flakona je formula koju je parfimer zamislio.

Jedan dan u životu parfimera

Jutro parfimera počinje kalibracijom. Nos je najoštriji u prvim satima, pre nego što se nakupe umor i mirisi iz okoline. Mnogi izbegavaju kafu pre prve procene, ne zato što kofein otupljuje čulo mirisa (nalazi su oprečni), već zato što miris kafe privremeno zauzima mirisne receptore. Neki se bude pre šest da bi radili na formulama dok im je pažnja najbistrija.

Jutro: tri mirisne trake sa jučerašnjim izmenama, proverene posle 24 sata. Da li vetiver i dalje dominira bazom? Da li je ruža nestala? Beleške se vode preciznim skraćenicama. Zatim sastanak sa evaluatorom. Evaluator u kući odlučuje koji predlozi stižu do naručioca i napola je kritičar, napola prevodilac.

Do sredine prepodneva parfimer je za orguljama. Tipičan parfimer u velikoj kući istovremeno vodi deset do petnaest projekata. Neki su luksuzni parfemi sa rokom od šest meseci. Drugi su funkcionalni proizvodi, baza za deterdžent za veš, difuzor za hotelski lobi, sa rokovima od dve nedelje i strogo ograničenim troškovima. Luksuzni parfem ima prestiž. Funkcionalni posao plaća račune.

Popodne donosi sastanke sa naručiocima i, za iskusne parfimere, putovanja u Gras radi procene nove berbe jasmina ili preformulisane frakcije bergamota. Radni dan traje koliko i nos, obično do kasnog popodneva. Većina parfimera navodi da posle pet do šest sati aktivnog mirisanja gubi preciznost koju posao traži. Ali rad se nastavlja u glavi. Najbolji parfimeri mogu da „namirišu” formulu sa pisanog spiska sastojaka i procenata, kao što uvežban muzičar može da čuje partituru dok je tiho čita.

Parfimer zaposlen kod dobavljača i nezavisni parfimer: dve različite karijere

Reč „captive” u parfimeriji ima dvostruko značenje. Zaštićeni molekul je sintetička sirovina koju razvija dobavljač mirisa i čuva je za isključivu internu upotrebu, pa konkurenciji nije dostupan. „Captive” parfimer, iako je izraz neformalan, jeste parfimer zaposlen kod jednog od tih velikih dobavljača, koji radi u njegovoj infrastrukturi, sa njegovim klijentima i u okvirima koje on postavlja.

Prednosti takvog rada su velike: pristup hiljadama sirovina, uključujući zaštićene molekule, laboratorija, tehničari, evaluatori i prodajni tim koji donosi brifove. Plata. Stabilnost. Pet ili šest najvećih kuća zapošljava ogromnu većinu od oko 600 profesionalnih parfimera na svetu.

Cena je odricanje od vlasništva. „Captive” parfimer nije vlasnik svojih formula. Parfimer može da komponuje formulu koja se prodaje u milionima primeraka širom sveta, a da svoje ime nikada ne vidi na flakonu. Zahtev da se na parfemu navede ime parfimera jača od sredine druge decenije ovog veka, ali se i dalje primenjuje nedosledno.

Nezavisni parfimeri rade van sistema dobavljača, a komponuju za sopstvenu kuću, za nišne kuće ili za pojedince koji naručuju parfem po meri. Bez zaštićenih molekula. Ali formule pripadaju njima, a ime im se navodi. Nezavisni put se znatno proširio otkako je svetsko tržište nišnih parfema do 2024. naraslo na procenjenih 3,2 milijarde dolara (Euromonitor). Stara podela, ili velika kuća ili nikakav rad u parfimeriji, više ne važi.

Oba puta dele istu osnovnu obuku i isti osnovni čin: sedeti za orguljama, zamisliti miris koji još ne postoji i graditi ga molekul po molekul, sve dok ne postane stvaran.

Svaki parfem u vašem kupatilu, kancelariji, u holu hotela, prošao je kroz ruke nekoga ko se školovao pola decenije i izgubio više brifova nego što je dobio. Komplet Discovery Set kuće PREMIEREPEAU nastao je u direktnoj saradnji sa tri kuće koje komponuju parfeme: Takasago, DSM-Firmenich i MANE. Jedan brif, jedan parfimer, bez konkurentskih predloga. Sedam parfema potpisuju Claire Liégent, Florian Gallo, Grégoire Balleydier i Ugo Charron. Imena su im na flakonima.

Česta pitanja

Koliko je vremena potrebno da se postane glavni parfimer?

Formalno školovanje traje pet do sedam godina: tri godine u školi kakva je ISIPCA u Versaju ili četiri godine u internom programu dobavljača, a zatim nekoliko godina nadziranog profesionalnog rada. Titula „glavni parfimer” obično je interno zvanje koje se dodeljuje posle 15 do 25 godina prakse, a nije univerzalno regulisana kvalifikacija.

Koliko glavnih parfimera ima na svetu?

Na svetu ima otprilike 600 profesionalnih parfimera. Od njih samo oko 30 do 40 ima zvanje „glavni parfimer”, interni naziv koji koriste neki veliki dobavljači mirisa. Aktivnih parfimera ima manje nego ljudi koji su putovali u svemir.

Kako izgledaju parfimerove orgulje?

Orgulje su stepenasti, polukružni sistem polica raspoređen oko radnog stola, sa 500 do 1.500 flakona sirovina. Naziv potiče od crkvenih orgulja. Svaki parfimer ih uređuje drugačije: po mirisnoj porodici, hemijskoj strukturi ili ličnoj navici. Najčešće korišćene sirovine su na najnižoj polici, na dohvat ruke.

Šta je brif za parfem?

Brif je dokument koji naručilac šalje dobavljačima mirisa i u kome opisuje parfem koji želi. Sadrži ciljno tržište, emotivni koncept, format proizvoda, cenovni nivo i rok. Brifovi se obično istovremeno šalju trima do šest konkurentskih dobavljača, a svaki dobavljač zadužuje jednog ili više parfimera da pripreme predloge.

Šta je zaštićeni molekul u parfimeriji?

Zaštićeni molekul je sintetičko mirisno jedinjenje koje dobavljač mirisa razvija za isključivu internu upotrebu. Ne prodaje se na otvorenom tržištu. Zaštićeni molekuli daju svom tvorcu prednost nad konkurencijom: mogu da stvore mirisne efekte koje nijedan konkurent ne može da ponovi. Kada patent istekne, molekul se obično pušta u opštu prodaju.

Može li bilo ko da postane parfimer?

U praksi su putevi uski. Ustaljeni put je diploma iz hemije, a zatim master iz parfimerije u školi ISIPCA ili prijem u internu školu dobavljača. Ima i samoukih parfimera, ali bez institucionalne infrastrukture i pristupa sirovinama. Anosmija (nemogućnost osećanja mirisa) jedina je apsolutna prepreka.

Zašto je većina parfimera anonimna?

Komercijalna struktura industrije posmatra parfimera kao dobavljača, a ne kao autora. Formula pripada klijentu, koji nema obavezu da navede tvorca. Zahtev da se na parfemu navede ime parfimera dobija zamah od sredine druge decenije ovog veka, ali se praksa i dalje primenjuje nedosledno, naročito u masovnim parfemima.

Koje sirovine parfimer mora da zapamti?

Radna paleta parfimera, takozvani cardex, obuhvata 1.000 do 1.200 sirovina koje ume da prepozna i u glavi kombinuje. Tu su prirodne sirovine (apsolut ruže, oud, bergamot) i sintetičke (Hedione, Iso E Super, razni mošusi). Ukupna dostupna paleta iznosi otprilike 4.000 sirovina: 1.000 prirodnih i 3.000 sintetičkih.