Albicija

Rod Albizia je pantropski: javlja se u Aziji, Africi, na Madagaskaru, u Americi i Australiji, ali najviše u tropima Starog sveta. Ove biljke se obično zovu svilene biljke, svileno drveće ili sirisi. Od srodnog roda Acacia albicija se razlikuje po prašnicima, koji su pri osnovi srasli, a ne odvojeni.

Albizia julibrissin

Albizia julibrissin je manje listopadno drvo široke krošnje, sa vodoravnim ili lučno povijenim granama, koje naraste 5 do 16 m (16 do 52 stope). Cveta tokom celog leta, u gustim cvastima koje podsećaju na zvezdaste pramenove ružičastih svilenkastih niti. Boja cvetova je od svetloružičaste do tamnoružičaste, a istaknuti prašnici dugi su 2 do 3 cm i beli ili ružičasti sa belom osnovom. Primećeno je da privlače pčele, leptire i kolibrije. Plod je ravna braon mahuna duga 10 do 20 cm, sa nekoliko semenki.

Poreklo i rasprostranjenost

Prvobitna staništa ovog drveta protežu se od Irana (Persije) i Republike Azerbejdžan do Kine i Koreje. U divljini obično raste na suvim ravnicama, u peskovitim dolinama i na uzvišenjima. U Sjedinjenim Državama postalo je invazivna vrsta. Seme ima nepropusnu ljusku i može da miruje mnogo godina. Drvo često ugine mlado od fuzarioznog uvenuća, gljivične bolesti za koju nema leka.

Nazivi

Epitet julibrissin je iskvarena persijska reč gul-i abrisham. Albizia julibrissin ima mnoštvo narodnih imena, kao što su persijsko svileno drvo i ružičasti siris. U Sjedinjenim Državama ova vrsta se zove kinesko svileno drvo, svileno drvo ili mimoza. Ime „mimoza” dobilo je i nekoliko srodnih vrsta sa sličnim perastim ili dvostruko perastim listovima koje se danas svrstavaju u druge rodove, najčešće Albizia julibrissin i Acacia dealbata.

Upotreba

Albicije su važne krmne, drvne i lekovite biljke, a mnoge se gaje kao ukrasne zbog lepih cvetova. Albizia julibrissin se često sadi kao ukrasno drvo u parkovima i baštama, zbog nežne teksture listova, cvetova i lepe vodoravne krošnje. Drvna građa svilenog drveta može da se koristi za izradu nameštaja, a od cvetova se navodno prave čajevi. U kineskoj medicini smatra se antidepresivom. Osušena kora stabla u Kini se koristi kao lek, za pripremu tonika i sedativa. Cvetovi daju pčelama nektar i polen. Opalo lišće svilenog drveta, dok se razgrađuje, vraća hranljive materije u zemljište.