Cvet kajsije

Apsolut cveta kajsije ne postoji. Ni eterično ulje. Ni konkret, ni tinktura, ni CO2 ekstrakt. Kajsija (Prunus armeniaca) cveta kratko, od kraja februara do marta, pre nego što prolista. Cvetovi su beli sa ružičastim preljevom i imaju pet latica, a za parfimeriju se komercijalno ne ekstrahuju. Kada je među notama parfema navedeno „cvet kajsije”, reč je o fantaziji: parfimer zamišljeni miris sklapa od sintetičkih i polusintetičkih gradivnih jedinica.

Kako cvet zaista miriše

Headspace analiza živih cvetova kajsije (El-Sayed et al., Chemoecology 28, 39 do 49, 2018) pokazuje da u isparljivom profilu preovlađuju jedinjenje 4-oxoisophorone, norizoprenoid sa zeljastim tonalitetima bliskim šafranu, i aldehid jorgovana, terpenski aldehid povezan sa zelenom, rosnom svežinom. Benzaldehid, molekul gorkog badema iz koštica, ima ga i u vazduhu oko cveta, ali u manjoj koncentraciji. Nema, međutim, laktonske slatkoće kožice breskve koju parfimeri pripisuju akordu. Pravi cvet miriše zeleno, zeljasto i blago na badem. Parfimerska verzija miriše na zrelo koštičavo voće i topao puder.

Parfimerska rekonstrukcija

Akord cveta kajsije obično se gradi od benzaldehida (CAS 100-52-7) za oštrinu gorkog badema, gama-dekalaktona (CAS 706-14-9) za laktonsku kremastost breskve i kajsije, linalola (CAS 78-70-6) za prozirni cvetni uzlet i beta-jonona (CAS 14901-07-6) za puderastu dubinu ljubičice. Dodaci po želji su heliotropin za toplinu vanile i badema, hidroksicitronelal za rosnu prozirnost i gama-undekalakton za dodatnu breskvastu oblost. Akord je tako bliži plodu i koštici nego pravom cvetu, i to namerno. Parfimeri žele slatkoću koštičavog voća, a ne zelenu zeljastost pravog cveta.

Kontekst i upotreba

Akord je najčešći u voćno-cvetnim i gurmanskim kompozicijama, gde stoji u srcu. Deli molekulsko područje sa osmantusom (oba se oslanjaju na jonone i laktone), ali je lakši i manje kožni. Prema božuru ga vodi mekana prozirnost latica, a prema bademu benzaldehid. Kajsija (Prunus armeniaca) poreklom je iz Centralne Azije, verovatno sa planina Tjenšan u istočnom Kazahstanu i zapadnoj Kini, a na Mediteran je preneta pre 1. veka nove ere.