Smirna Smirna: gorka smola faraona i kako miriše | PREMIEREPEAU

Smirna je dobila ime po ukusu. Reč potiče iz semitskog korena m-r-r, što znači gorak. Arapsko murr, hebrejsko mor, akadsko murru. U engleski je ušla preko grčkog myrrha, koji ju je pozajmio iz istog semitskog izvora. Jedna jezička porodica pogledala je tamnu, crvenkastosmeđu smolu koja curi iz trnovitog pustinjskog žbuna i nazvala je onim što je jezik već znao. Gorka. Ne slatka, ne dragocena, ne sveta. Gorka. Svaka civilizacija koja ju je kasnije proglasila svetom, utrljavala u leševe, palila u hramovima ili poklanjala novorođenim kraljevima počela je od te iskrene procene: ova supstanca grize.

14 min

Šta je zapravo smirna? To je otvrdnuli oleorezin vrste Commiphora myrrha, malog, trnovitog, listopadnog drveta iz porodice Burseraceae, iste botaničke porodice koja daje tamjan. Drvo je visoko od dva do pet metara i raste u stenovitim, suncem opaljenim vadijima Somalije, Etiopije, Eritreje, Džibutija, Kenije i delova Jemena i Omana. Kora se zaseče. Iscuri bled, gust lateks. Potamni i stvrdne se u nepravilne, crvenkastosmeđe grudve, teže i lepljivije od suza tamjana, sa mirisom koji je topao, smolast, blago apotekarski, a ispod svega toga ima onu osobenu gorčinu koju su Semiti imenovali pre tri hiljade godina.

Tekst u nastavku prati smolu od pustinjskog žbuna do faraonove grobnice i palete parfimera, njenu hemiju, trgovinu i teologiju, kao i nauku koja tek sada sustiže ono za šta su drevni lekari tvrdili da već znaju.

Šta je smirna?

Smirna je otvrdnuta oleogumirezina vrste Commiphora myrrha, trnovitog pustinjskog drveta Afričkog roga i Arabije. Kad se kora zaseče, iscuri bled lateks koji potamni u crvenkastosmeđe suze. Ime potiče iz semitskog korena za reč gorak. Više od 3.500 godina daje miris hramskom dimu i služi za balzamovanje mrtvih.

Drvo: trnovit žbun koji opstaje u pustinji

Commiphora myrrha ne izgleda kao nešto zbog čega bi se vodili ratovi. To je zdepast, čvorast žbun, retko viši od pet metara, sa krutim granama koje se završavaju trnjem. Stablo je kratko i debelo, prekriveno papirastom korom koja se ljušti u dva sloja: spolja srebrnobela, a ispod zelena i fotosintetska. Listovi su sivozeleni, složeni, svaki sa po tri sitna listića. Ništa na njemu ne nagoveštava vrednost.

Vrednost odaje tek rana. Kad se kora zaseče, drvo luči bled, lepljiv lateks koji na vazduhu očvrsne u tamne, crvenkastosmeđe grudve, „suze” smirne, iako više liče na osušenu krv nego na suze. Smola je oleogumirezina: oko 30 do 60 odsto gume rastvorljive u vodi, 25 do 40 odsto smole rastvorljive u alkoholu (sa terpenima i steroidima) i 2 do 10 odsto isparljivog eteričnog ulja. U ulju živi miris. Guma daje strukturu. U frakciji smole koncentriše se farmakologija.

Drvo raste na visini od 250 do 1.300 metara, u predelima sa 230 do 300 milimetara godišnjih padavina, dovoljno da preživi, a premalo da uspeva. Rod Commiphora je veliki: preko 200 vrsta u Africi, Arabiji i Indiji. C. myrrha (klasifikuje se i kao C. molmol) glavni je izvor prave smirne. C. guidottii daje opopanaks, koji se ponekad naziva „slatka smirna”. C. erythraea daje smirnu bisabol, hemijski drugačiju i svetlije boje.

Berba sledi istu logiku kao kod tamjana: zaseći, sačekati, sakupiti. Zrelo drvo daje od dva do četiri kilograma godišnje. Sakupljači se vraćaju na svakih deset do petnaest dana da sastružu otvrdle suze i ponovo zaseku koru. Smola se uglavnom bere sa divljih stabala, a ne sa plantaža. Većina berača su stočari kojima je sakupljanje smole sezonski prihod, a ne zanimanje.

Razliku između smirne i tamjana vredi objasniti odmah, jer su dve smole kroz istoriju išle rame uz rame toliko dosledno da ih mnogi mešaju. To su botanička braća, ista porodica, Burseraceae, ali različiti rodovi, različita hemija, različiti mirisni profili. Tamjan (Boswellia) je svetao, citrusno-borov, gotovo kristalan. Smirna (Commiphora) je tamnija, teža, toplija, a ispod je apotekarska gorčina. Ako je tamjan miris molitve koja se diže, smirna je miris tela koje ona ostavlja za sobom.

Uz faraone i sveštenike: smirna u starom svetu

Egipćani su smirnu zvali antiu ili anti. Palili su je u podne u hramovima: tamjan u zoru, smirnu u podne, kifi (složeno kadilo) o zalasku sunca. Tri vatre dnevno, svaka vezana za ugao sunca. Smirna u zenitu: najoštrija svetlost, najgorča smola.

Ali najdublja egipatska uloga smirne bila je u smrti, a ne u obredu. Balzamovaoci starog Egipta koristili su smirnu kao jednu od glavnih sirovina za mumifikaciju. Smola deluje protiv mikroba i gljivica, što je savremena hemija u međuvremenu potvrdila, pa je usporavala raspadanje. Stavljana je u telesne šupljine, utrljavana u lanene zavoje, mešana u složene masti kojima se premazivalo telo. Analiza organskih ostataka iz egipatskih posuda za mumifikaciju, objavljena 2017. u časopisu Nature, pokazala je da je smola roda Commiphora stalno prisutna kroz više dinastičkih perioda. Egipćani nisu nagađali. Empirijski su utvrdili, vekovima pre mikrobne teorije bolesti, da baš ova smola čuva meso.

Kraljica Hatšepsut, koja je vladala Egiptom otprilike od 1479. do 1458. pre nove ere, poslala je ekspediciju u zemlju Punt, verovatno današnju Somaliju, da bi bez posrednika nabavila smirnu i tamjana. Reljefi u njenom pogrebnom hramu u Deir el Bahariju veoma podrobno prikazuju ekspediciju: brodove natovarene stablima smirne u korpama, sa netaknutom grudvom zemlje oko korena, namenjenim presađivanju u hramske bašte. Egipćani nisu hteli samo da kupe smirnu. Hteli su da je gaje. Da li su presađena stabla preživela, nije izvesno. Preživeo je zapis: faraon je pokrenuo pomorsku ekspediciju zbog gorke smole.

Smirna se pojavljuje i u staroegipatskom receptu za kifi, složeno kadilo opisano u hramskim natpisima u Edfuu i na Filama. Različiti izvori navode od devet do šesnaest sastojaka. Smirna je u svakoj verziji, uz tamjan, suvo grožđe, vino, med, kleku i iđirot. Plutarh, grčki istoričar koji je pisao u prvom veku nove ere, opisao je kifi kao supstancu koja „uspavljuje, ulepšava snove i umiruje one koji je udišu”. Gorčina smirne služila je u tim mešavinama kao kontrapunkt, suvo, smolasto uporište koje nije dalo medu i suvom grožđu da postanu zagušljivo slatki.

Smirna se uparuje sa tamjanom najmanje od egipatskog Srednjeg carstva. O svetlijem srodniku smirne, krizi sa kojom se suočava i hemiji njegovog dima: počnite ovde.

Eterično ulje gardenije ne postoji. Svaki parfem sa gardenijom je molekularni falsifikat sastavljen od deset komponenti. Nemogući cvet.

Tuberoza sadrži isti molekul kao izmet. U pravoj dozi postaje cvet koji u parfemima najjače privlači. Noćni cvet koji deli mišljenja.

U svetu ima manje od 600 parfimera. Obuka traje od 5 do 7 godina, a dobiju možda 1 od 20 brifova. Šta je zaista taj posao.

Treći dar: smirna u Svetom pismu i simbolici

Smirna se u Jevanđelju po Mateju pojavljuje kao jedan od tri dara koja su mudraci doneli detetu Isusu, uz zlato i tamjan. Odlomak (Matej 2:11) ne objašnjava zašto su izabrani baš ti darovi. Objašnjenje je došlo kasnije, od teologa.

Origen, jedan od ranih crkvenih otaca, koji je pisao u trećem veku nove ere, ponudio je u delu Contra Celsum tumačenje koje je postalo kanonsko: zlato za kraljevstvo, tamjan za božanstvo, smirna za smrtnost. To trodelno tumačenje opstaje u hrišćanskoj teologiji i dve hiljade godina kasnije. Logika je materijalna, a ne proizvoljna. Od zlata se prave krune. Tamjan se pali u hramovima, a njegovim dimom molitve se dižu ka Bogu. Smirna se utrljavala u mrtva tela. Dar pri rođenju koji nagoveštava smrt, mudraci koji u tri predmeta objavljuju ceo luk života za koji su verovali da je božanski.

Smirna se ponovo pojavljuje na raspeću. Jevanđelje po Marku (15:23) beleži da je Isusu pre prikivanja na krst ponuđeno „vino pomešano sa smirnom”, verovatno kao analgetik, s obzirom na ono što danas znamo o seskviterpenima smirne koji deluju na opioidne receptore. Odbio ga je. Posle njegove smrti Jevanđelje po Jovanu (19:39) beleži da je Nikodim doneo „mešavinu smirne i aloje, oko sto funti” da se telo uvije za sahranu. Sto rimskih funti, otprilike trideset dva kilograma. Dar koji je pri rođenju nagovestio smrtnost obavio je poslednju službu pri smrti.

U Hebrejskoj bibliji smirna (mor) pojavljuje se u Pesmi nad pesmama kao erotska metafora: „ruke moje kapale su smirnom, prsti moji tekućom smirnom” (5:5). Navedena je u receptu za sveto ulje za pomazanje u Knjizi Izlaska 30:23: čista smirna, cimet, iđirot, kasija i maslinovo ulje. Ovim uljem pomazivani su sveštenici, kraljevi i sam Šator sastanka. Ista smola koja je čuvala leševe ustoličavala je i vladare. Gorčina kao posvećenje.

Ti darovi nisu bili svojstveni samo hrišćanstvu. Kralj Seleuk II Kalinik prineo je zlato, tamjan i smirnu Apolonu u Miletu 243. pre nove ere, ista trojka, dva veka pre mudraca. To je bila valuta svetog širom starog Bliskog istoka.

Reč „parfem” potiče od per fumum, kroz dim. Istorija mirisa počinje spaljenom smolom, a ne alkoholom iz spreja. Trebalo je 4.000 godina da se od hramskog dima stigne do staklenih flakona.

Put tamjana: gorčina koja prelazi kontinente

Put tamjana protezao se preko 2.000 kilometara i povezivao regione južne Arabije i Afričkog roga koji proizvode tamjan i smirnu sa civilizacijama potrošačima: Egiptom, Mesopotamijom, Grčkom i Rimom. Smirna je putovala tim putem zajedno sa tamjanom, ali su dve smole služile različitim tržištima. Tamjan se palio u hramovima. Smirna se koristila u medicini, balzamovanju i kao komponenta ulja za pomazanje i kozmetike. Potražnja je bila komplementarna, a ne konkurentska.

Somalija, drevna zemlja Punt, već milenijumima je najveći proizvođač obe smole. Somalijski berači skupljaju smolu sa divljih stabala roda Commiphora u sušnoj sezoni. Suze se sortiraju po veličini, boji i čistoći, pa se preko posrednika prodaju izvoznicima u Bosasou ili Berberi, a zatim dalje u Ujedinjene Arapske Emirate, Indiju, Kinu i Evropu. Lanac je isti kao u drevnoj trgovini: stočari koji beru smolu na početku, bogati potrošači na kraju, a posrednici na svakom koraku izvlače vrednost.

Cena pokazuje da je to sirovina vredna, ali ne i dragocena. Sirova smola smirne u veleprodaji košta od 20 do 50 dolara po kilogramu. Za poređenje, eterično ulje tamjana košta od 100 do 400 dolara po kilogramu, a ulje ouda od 5.000 do 50.000. Smirna nije retka. Istorijski je važna zato što je sveprisutna: bila je dostupna u količinama koje su joj omogućile da uđe u svakodnevne običaje čitavih civilizacija.

Tržište praha smirne vredelo je 155 miliona dolara 2024. godine, a do 2031. trebalo bi da dostigne 218 miliona. Skoro 55 odsto proizvoda na biljnoj osnovi danas sadrži smirnu u nekom obliku. Drevna smola dobila je savremeni lanac snabdevanja. Da li divlja stabla mogu da izdrže potražnju, to je isto pitanje koje se postavlja i za tamjan.

Paljenje aromatičnih smola, smirne, tamjana, ouda, nije relikt antike. U Zalivu je to svakodnevna praksa. Zapad jedva zna da ta tradicija postoji.

Hemija: zašto smirna deluje na opioidne receptore

U eteričnom ulju vrste Commiphora myrrha preovlađuju seskviterpeni, teži i složeniji isparljivi molekuli od monoterpena koji preovlađuju u tamjanu. Ta hemijska razlika objašnjava razliku u mirisu: tamjan na početku ima svetle, citrusno-borove note (alfa-pinen, limonen), a smirna je na početku topla, tamna, balzamska, apotekarska.

Tri glavna seskviterpena u eteričnom ulju smirne, identifikovana gasnom hromatografijom i masenom spektrometrijom u više objavljenih analiza, jesu:

Ova tri jedinjenja imaju zajednički furanodienski skelet i od njih potiče verovatno najneobičnije svojstvo smirne: deluje na iste receptore kao morfijum.

Dolara i saradnici objavili su 1996. studiju koja pokazuje da se jedinjenje furanoeudesma-1,3-diene, izolovano iz smirne, vezuje za centralne opioidne receptore. Jedinjenje je istiskivalo specifično vezivanje radioobeleženog diprenorfina (opioidnog antagoniste) za membrane mišjeg mozga, srazmerno koncentraciji. Po prostornoj građi ličilo je na poznate opioidne agoniste. Što je najvažnije, njegovo analgetsko dejstvo kod miševa blokirao je nalokson, isti lek kojim se poništava predoziranje morfijumom. Mehanizam je bio nedvosmislen: smirna sadrži seskviterpen koji se ponaša kao opioid.

Pilot studija iz 2017. (Germano et al. Pharmacognosy Magazine) testirala je standardizovani ekstrakt smirne na 184 dobrovoljca sa glavoboljom, bolovima u zglobovima, bolovima u mišićima i menstrualnim grčevima. Ekstrakt je pokazao analgetsko dejstvo u svim kategorijama. Studija nije imala placebo grupu ni zaslepljivanje, ali je pokazala da se dejstvo jedinjenja sa životinjskih modela prenosi i na ljude.

Zbog toga se svaki drevni tekst koji propisuje smirnu protiv bola vidi drugačije. Ebersov papirus (oko 1550. pre n. e.) preporučivao ju je za rane. Dioskorid ju je ubrajao među svoje analgetike. Vino pomešano sa smirnom, koje je ponuđeno Isusu na raspeću, bilo je analgetski napitak. To su bili empirijski odgovori na stvarno farmakološko dejstvo, otkriveno u praksi milenijumima pre nego što je iko mogao da imenuje mehanizam.

Frakcija smole, neisparljivi deo teži od eteričnog ulja, sadrži komiforne kiseline, heerabomirole i druge terpenoide sa dokazanim antimikrobnim dejstvom. Tu frakciju koristili su egipatski balzamovaoci. Eterično ulje ublažava bol. Smola se bori protiv bakterija. Zajedno su od smirne napravili najkorisniju lekovitu supstancu drevne farmakopeje.

Parfem Insuline Safrine počiva na istom mirisnom registru: toplom, smolastom, gorkoslatkom. Tu su metalna suvoća šafrana, animalna dubina ouda i smolasta baza u kojoj živi rečnik smirne, sve ukorenjeno u nečemu drevnom i neodvojivo telesnom.

Medicina: šta dokazi zaista kažu

Smirna se kao lek koristi najmanje 3.500 godina. Nije pitanje da li su ljudi verovali u nju (dokazano jesu), već da li savremeni klinički dokazi to uverenje potvrđuju. Odgovor je: delimično i uz rezerve.

Oralno zdravlje je oblast sa najjačom kliničkom potporom. Dvostruko slepa, placebom kontrolisana studija iz 2019, objavljena u časopisu The Open Dentistry Journal, ispitivala je vodicu za ispiranje usta sa smirnom (Commiphora myrrha) i utvrdila statistički značajno smanjenje zubnog plaka i zapaljenja desni u poređenju sa placebom. Randomizovano kontrolisano ispitivanje iz 2021. potvrdilo je te nalaze: vodica sa smirnom ubrzala je zarastanje rane posle vađenja zuba, uz značajno smanjenje znakova zapaljenja u roku od nedelju dana. To je najsnažnija dokazna osnova: smirna u obliku vodice za ispiranje usta smanjuje zapaljenje u ustima i podstiče zarastanje. Već je aktivni sastojak u nekoliko komercijalnih proizvoda za oralno zdravlje.

Antiinflamatorno i analgetsko dejstvo dobro je dokumentovano in vitro i na životinjskim modelima. Opisana interakcija sa opioidnim receptorima je stvarna i ponovljiva. Ali dokazi na ljudima i dalje su ograničeni na pilot studije bez stroge kontrole. Farmakologija je prava. Klinička primena kasni za laboratorijskim rezultatima.

Antimikrobno dejstvo potvrđeno je u laboratoriji na više bakterijskih i gljivičnih sojeva. Frakcija smole sprečava rast gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija. Studija iz 2021. ispitivala je i antivirusno dejstvo i utvrdila da jedinjenja curzerene i furanodienone, oba prisutna u ulju smirne, utiču na umnožavanje virusa jer deluju na različite faze njegovog životnog ciklusa. Preliminarno. Zanimljivo. Klinički još nije potvrđeno.

Iskren zaključak: smirna ima stvarnu biološku aktivnost. Primenu u nezi usne duplje potkrepljuju klinička ispitivanja. Analgetski mehanizam je farmakološki dokazan, ali nedovoljno ispitan na ljudima. Antimikrobna svojstva su stvarna u laboratoriji, ali osim u vodicama za ispiranje usta još nisu prešla u kliničku terapiju. Marketing dodataka ishrani i eteričnih ulja smirne, kao i kod tamjana, pretekao je kliničke podatke. Smola ima dejstvo. Ali ne sve ono što joj pripisuje wellness industrija.

Kako miriše smirna?

Smirna miriše toplo i balzamski, a gorka ivica ne dozvoljava joj da postane slatka. Jezgro je smolasto i blago apotekarsko, sa suvom mineralnom podlogom i niti suvog voća i slatkog korena. Zapaljena, gušća je i više miriše na dim. Deluje tamnije i teže od tamjana, uz manje citrusne svežine.

Smirna u parfemima: gorka bazna nota

U parfemima je smirna bazna nota: topla, gusta i postojana, sa završnicom koja se na koži i tkanini može zadržati satima. Ali nazvati je samo baznom notom znači podceniti ono što ta sirovina radi. Smirna nije samo teška. Složena je: istovremeno balzamska i gorka, slatka i apotekarska, topla i suva. U kompoziciji stvara napetost koju nijedan sintetički molekul nije u potpunosti ponovio.

Nezapaljena smirna: topao balzamski početak, gotovo nalik slatkom korenu. Smolasto, drvenasto telo. Blago voćna nota, suva šljiva, smokva. A ispod toga gorčina po kojoj je dobila semitsko ime, suva ivica koja ne da slatkoći da se rastoči u puku toplinu. Kad gori, dim dodaje gustinu i težinu kađenja, ali su sirova i zapaljena smirna hemijski različite, koliko i sirovi tamjan i dim tamjana.

Parfimerima je smirna dostupna u nekoliko oblika:

• Eterično ulje (destilovano vodenom parom): u njemu preovlađuje frakcija seskviterpena. Lakše je i aromatičnije od sirove smole, toplog balzamskog karaktera i umerene trajnosti.
• CO2 ekstrakt: obuhvata teže molekulske frakcije nego destilacija vodenom parom, pa daje tamniji, potpuniji profil, bliži punom karakteru sirove smole.
• Apsolut (ekstrahovan rastvaračem): najbogatija verzija, koja čuva ceo mirisni profil smole, uključujući gorke i apotekarske nijanse koje destilacija vodenom parom delimično gubi.
• Tinktura: sirova smola rastvorena u alkoholu, tradicionalni preparat koji zadržava svu složenost sirovine, ali može biti mutna i teška za obradu u većim količinama.

U kompoziciji se smirna prirodno slaže sa drugim smolastim i balzamskim sirovinama: tamjanom (njenim večnim bratom), benzoinom, labdanumom, ambrom. Produbljuje kompozicije sa oudom i ublažava oštre animalne note. Metalnu suvoću šafrana podržava sopstvenom toplinom. Daje taman kontrapunkt kremastoj mekoći sandalovine. U obrednim kompozicijama, smolastim i sabranim, u kojima prednjači tamjan, smirna je noseći stub. Drži akord na okupu.

U malim dozama smirna deluje kao modifikator. Trag apsoluta smirne u cvetnoj kompoziciji dodaje suvu mineralnu podlogu koja produžava završnicu, a sama se ne primećuje. Gorčina služi kao balast. Parfem se smešta bliže koži, deluje manje ukrasno, a više telesno. Smirna je stara pet hiljada godina, a i dalje obavlja nevidljiv strukturni posao.

Ako želite da osetite šta se dešava kada se šafran, oud i ova porodica toplih smolastih sirovina susretnu na koži, dobar početak je komplet Discovery Set. Sedam parfema, a svaki na svoj način pokazuje šta sirovine toliko stare i toliko žive još mogu da urade.

Često postavljana pitanja

Šta je smirna?

Smirna je očvrsla oleogumena smola vrste Commiphora myrrha, malog trnovitog drveta iz porodice Burseraceae, koje potiče iz Somalije, Etiopije i sa Arapskog poluostrva. Koristi se u medicini, balzamovanju, verskim obredima i parfimeriji najmanje 3.500 godina. Ime potiče od semitskog korena m-r-r, što znači gorak.

Kako miriše smirna?

Smirna ima topao, balzamski miris sa izrazitom gorkom ivicom. Istovremeno je smolasta i blago apotekarska, sa notama suvog voća, slatkog korena i zemlje. Kad gori, miris joj je gušći i ima više dima. Tamnija je i teža od tamjana, sa manje citrusne svetline i više tela.

Po čemu se smirna razlikuje od tamjana?

Obe su smole drveća iz porodice Burseraceae, ali iz različitih rodova. Tamjan potiče sa drveća Boswellia i ima svetao, citrusno-borov miris u kome preovlađuju monoterpeni. Smirna potiče sa drveća Commiphora i ima tamniji, topliji, izrazitije balzamski i gorak miris u kome preovlađuju seskviterpeni. Zajedno se koriste u obredima i medicini milenijumima.

Šta znači ime smirna?

Reč potiče od semitskog korena m-r-r, što znači gorak. Na arapskom je murr, na hebrejskom mor, na akadskom murru. Engleska reč ušla je preko grčkog myrrha, pozajmljenog iz istog semitskog izvora. Ime je doslovan opis ukusa smole.

Da li je ulje smirne dobro za ublažavanje bola?

Smirna sadrži jedinjenje furanoeudesma-1,3-diene, seskviterpen koji se vezuje za opioidne receptore u centralnom nervnom sistemu. Studija iz 1996. potvrdila je taj mehanizam, a analgetsko dejstvo kod miševa blokirao je nalokson, isti lek kojim se poništava dejstvo morfijuma. Pilot studija iz 2017. pokazala je analgetsko dejstvo i kod ljudi. Ipak, i dalje su potrebna stroga klinička ispitivanja sa kontrolnim grupama.

Zašto je smirna bila jedan od darova mudraca?

U Jevanđelju po Mateji mudraci su detetu Isusu doneli zlato, tamjan i smirnu. Teolog Origen iz trećeg veka tumačio je te darove ovako: zlato za kraljevsko dostojanstvo, tamjan za božansku prirodu, a smirnu za smrtnost, jer je smirna bila smola za balzamovanje. Ta tri dara bila su i uobičajen diplomatski poklon kraljevima i božanstvima širom starog Bliskog istoka.

Da li se smirna koristi u savremenoj medicini?

Smirna je aktivni sastojak nekoliko komercijalnih vodica za ispiranje usta i proizvoda za negu usne duplje. Klinička ispitivanja pokazala su da smanjuje zubni plak i upalu desni. Njena antimikrobna i antiinflamatorna svojstva dobro su potvrđena u laboratorijskim studijama, ali šira klinička primena, izvan nege usne duplje, i dalje je nedovoljno istražena.

Kako se smirna koristi u parfemima?

Smirna je bazna nota koja daje toplu, balzamsku dubinu i trajnost. Dostupna je kao eterično ulje, CO2 ekstrakt, apsolut ili tinktura, a slaže se sa tamjanom, oudom, sandalovinom i šafranom. Njena gorka, apotekarska oštrina daje kompozicijama strukturnu napetost, ne da slatkoći da postane zagušljiva i produžava završnicu.