Geranijum

Nije pravi geranijum. Eterično ulje potiče od vrste Pelargonium graveolens i srodnih kultivara, južnoafričkih žbunova iz porodice Geraniaceae, donetih u Evropu u 17. veku. Od roda Geranium taksonomski ih je 1789. izdvojio Charles Louis L’Héritier de Brutelle. Ulje se destiluje vodenom parom iz listova i zeljastih stabljika. Cvetovi ne doprinose gotovo ništa.

Tržište određuju tri porekla. Egipatskog geranijuma ima najviše, 200 do 230 tona godišnje. Prepoznaje se po odnosu citronelola i geraniola od otprilike 1:1 i po jedinjenju 10-epi-γ-eudesmol (CAS 15051-81-7), seskviterpenskom alkoholu kog nema u ulju drugog porekla. Geranijum Bourbon (ostrvo Reunion) umesto njega ima guaia-6,9-diene, uz viši udeo citronelil-formijata (oko 7 odsto naspram oko 2 odsto u kineskom), pa mu je miris najuravnoteženiji i najbliži ruži. Kineski geranijum je najjeftiniji i ima najviše citronelola, a miris mu je jednostavniji i nanastiji. Egipat i Kina zajedno daju 280 do 350 od procenjenih 350 do 400 tona godišnje u svetu.

Građa mirisa: citronelol (16 do 42 odsto) daje slatkoću ruže, geraniol (5 do 30 odsto) dodaje sjaj i uzlet, a izomenton daje prohladan, biljni ubod kog ruža nema. Cis-ružin oksid (CAS 3033-23-6), prisutan u tragovima, daje metalnu iskru nalik na liči, koju deli sa vinom Gewürztraminer. Ukupan utisak je ruža provučena kroz zeleno lišće i hladan vazduh, manje gusta od apsoluta ruže, a čvršća i jeftinija od bilo kog prirodnog proizvoda od ruže.

Prinos je umeren: 0,15 do 0,2 odsto eteričnog ulja iz osušene biljke, otprilike 60 do 70 kg po hektaru godišnje. Biljka se u većini regiona gaji kao jednogodišnji usev, a vreme berbe neposredno utiče na hemiju: rana berba pogoduje nakupljanju citronelola, a kasnija sastav pomera ka geraniolu. Destilacija traje 3 do 4 sata. Prekratka ostavlja seskviterpene u biljci, a predugačka u ulje povlači teža, manje poželjna jedinjenja.

Srodne note: Bela ruža · Karanfil · Iris · Liči · Mimoza · Osmantus · Božur · Ruža