Agarovo drvo je smolasto drvo koje nastaje u srži stabala roda Aquilaria. Stvara se kada se stablo zarazi jednom vrstom plesni roda Phaeoacremonium, pa luči smolu kojom se brani od gljivične infekcije. Na sobnoj temperaturi agarovo drvo jedva miriše, a kada se zagreje, oslobađa prijatan miris. Najbolje se doživljava paljenjem i neposrednim udisanjem mirisa zagrejanog drveta, onako kako se tradicionalno ceni u ceremonijama tamjana. U većini arapskih zemalja tamjan se pali u obliku mirisnih komadića ili blokova koji se zovu bakhur. Bakhur se obično pali u mabhari, tradicionalnoj kadionici.
U većini arapskih zemalja tamjan se koristi u posebnim prilikama, na venčanjima ili petkom, ili jednostavno da bi se namirisala kuća. Oud se tradicionalno koristi u džamijama, gde se pale komadići tamjana. Agarovo drvo opisano je kao mirisni proizvod već 1400. godine pre nove ere, u indijskim Vedama.
Sastojci koji daju karakterističan miris obično se svrstavaju u seskviterpene, hromone i druga isparljiva aromatična jedinjenja. Pokazalo se da se sastav mirisa analiziran neposredno iz drveta znatno razlikuje od sastava ekstrakta dobijenog rastvaračem. Za nekoliko isparljivih aromatičnih jedinjenja otkrivenih u drvetu smatra se da su proizvodi pirolize drugih sastojaka. Glavni derivat hromona, agarotetrol, pri zagrevanju se razlaže na benzilaceton i benzaldehid. U studiji sa sistemom headspace sa predzagrevanjem u dimu tamjana od agarovog drveta Kynam identifikovano je 40 jedinjenja, od kojih su otprilike polovina aromatična jedinjenja i seskviterpeni. Poređenjem četiri varijeteta derivati 2-(2-feniletil)hromona identifikovani su samo u dimu tamjana od agarovog drveta Kynam, gde su sa 27,23 % glavni sastojak. U dva uzorka kvaliteta Kyara zagrejana na oko 120 °C miris su uglavnom činili seskviterpeni.
Sastav ulja agarovog drveta izuzetno je složen: identifikovano je više od 150 hemijskih jedinjenja. Najmanje 70 od njih su terpenoidi, u obliku seskviterpena i hromona, a monoterpeni uopšte nisu otkriveni. Na različite mirisne osobine agarovog drveta utiču vrsta, geografsko poreklo, to da li drvo potiče iz grane, stabla ili korena, vreme proteklo od infekcije i načini sakupljanja i prerade.
Ulje ouda može da se dobije destilacijom agarovog drveta vodenom parom, a iz 70 kg drveta ne dobija se više od 20 ml ulja. U prirodnim šumama samo je oko 7 od 100 stabala Aquilaria iste vrste zaraženo i stvara agarovo drvo. Od 1995. vrsta Aquilaria malaccensis, glavni izvor, nalazi se u Dodatku II konvencije CITES, a 2004. u njega su uvrštene sve vrste roda Aquilaria. U Japanu se agarovo drvo najvišeg kvaliteta zove Kyara i uglavnom potiče iz Vijetnama.
Svih sedam ekstrakata možete da probate u kompletu Discovery Set.
·
Povezani pojmovi: Ulje agarovog drveta · Oud od agarovog drveta · Australijski oud · Kambodžanski oud · Kineski oud · Indijski oud · Indonežanski oud · Laoski oud
